Прочитај ми чланак

БРУКА: Откривено како је скупљен новац за кампању Напредне странке

0

Неколико донатора тврди да су током избора 2017. помогли Српској напредној странци да сакрије порекло новца, тако што су новац добијен од СНС-а уплаћивали странци под својим именом. Због сличних налаза из кампање 2014. године, Агенција за борбу против корупције пријавила је ову странку Вишем јавном тужилаштву, преноси Јавно.рс.

У почетку нису тражили ништа заузврат.

Локални члан Српске напредне странке (СНС) помогао јој је да се запосли као васпитачица.

Познаје и друге који су се запослили у јавним предузећима или приватним компанијама чији су власници повезани са СНС-ом.

У пролеће 2017. године, пред председничке изборе, из странке су је једном недељно звали на састанке. Александар Вучић, у том тренутку премијер Србије, био је председнички кандидат СНС-а.

На једном од састанака, функционер странке издвојио ју је у страну, дао 40 хиљада динара и рекао да је новац део великог прилога партији. Да ли би их донирала назад СНС-у под својим именом?

„Само сам добила коверту са новцем и рачун на који да уплатим“, рекла је за Балканску истраживачку мрежу (БИРН) девојка која је, из страха да ће остати без посла, тражила да остане анонимна.

„Све се знало кад сам ушла у банку. Већ су и они знали како иду уплате. Касније сам однела уплатницу као доказ да сам уплатила новац.“

Каже да је на састанцима видела како функционери и друге питају да на сличан начин уплате новац.

Истраживање БИРН-а показује да ово није изолован случај већ шема коју је Српска напредна странка развила да би – противно Закону о финансирању политичких активности – кроз подметнуте донаторе прикрила прави извор новца којим су финансиране изборне кампање.

Још четири донатора испричала су БИРН-у исту шему – партијски функционери дали су им 40,000 динара питајући их да новац уплате назад странци под својим именом.

БИРН открива да је због сличних донација Агенција за борбу против корупције ове године тражила од Вишег јавног тужилаштва у Београду да против СНС-а покрене кривични поступак због сумње на прање новца током избора 2014. године.

У тренутку писања текста, тужилаштво је још проверавало наводе агенције. Саговорници БИРН-а кажу да би нереаговање тужилаштва на могуће неправилности у финансирању политичких партија показало да српско правосуђе није независно.

И док је било немогуће утврдити порекло новца који су званични донатори добијали од странке, докази прикупљени током истраживања указују на систематичне повреде закона од стране СНС-а на овим и претходним изборима.

СНС није одговорила на БИРН-ова питања и захтеве за коментар.

За кривично дело покушаја скривања извора донација запрећена је казна до пет година затвора.

Листе донатора СНС-а другачије су од листа других странака. Током кампање за председничке изборе 2017. године, 98 одсто индивидуалних донатора СНС-а уплатило је идентичан износ: 40,000 динара. Агенцији за борбу против корупције је требало недељу дана да у базу унесе 6,789 имена.

Многи које је БИРН контактирао са листе донатора СНС-а објављене на сајту Агенције одбили су да говоре.

Међутим петоро донатора независно је потврдило да су им функционери партије дали по 40,000 динара како би донирали СНС 2017. године.

Сви су желели да остану анонимни.

„Звали су једне ноћи и рекли да дођем у канцеларију странке“, изјавио је један 27-годишњак. „Нису дали никакво објашњење преко телефона.“

У збиру, војска донатора која је СНС-у уплатила идентичну суму новца, донирала је Вучиц́евој кампањи више од два милиона евра – износ који прелази трец́ину његовог укупног буџета од 6,5 милиона евра. Вец́и део осталих прихода дошао је из државног буџета у складу са изборним правилима.

Буџет СНС-а био је значајно већи од збира буџета осталих десет кандидата – сви они заједно имали су нешто више од 4,3 милиона евра.

Та врста финансијске надмоц́и омогуц́ила је напредњацима да мобилишу масе на скуповима, преплаве земљу билбордима и медије рекламама.

Заправо, странка је потрошила 83 одсто средстава – преко 5,3 милиона евра – само на рекламирање.

Вучиц́ је победио са 55 одсто гласова на изборима за које су посматрачке групе рекле да су били обележени куповином гласова, застрашивањем и контролом медија. Другопласирани кандидат добио је 16 одсто.

„Нарочито распрострањени … били су наводи о вршењу притисака на запослене у државним и институцијама повезаним са државом, да пруже подршку господину Вучиц́у и обезбеде додатну подршку на начин да то пренесу свима осталима, и подређенима и члановима породице и пријатеља“, наводи се у извештају Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС) објављеном у јуну 2017.

У 10.25 увече, 2. априла, убрзо након што су стигли резултати избора, Вучиц́ је стајао на подијуму у седишту СНС-а на Новом Београду.

Његова победа је „чиста као суза“, рекао је новинарима.

Финансијски трагови

Сумњиве донације СНС-у обележиле су и изборе 2014. и 2012. године. Иако су и остале странке имале дискутабилне донаторе, укључујуц́и компаније које су великодушно донирале упркос пословним губицима, СНС се и тада истицала хиљадама донатора који су уплаћивали исте износе.