Прочитај ми чланакС обзиром на то да је сада просечан износ за месечно одржавање текућег рачуна 150, нова цена ове услуге достићи ће скоро 200 динара, пише Блиц. Када се на то додају електронско и телефонско банкарство, коришћење картица или чекова, трајни налог, СМС обавештења… одржавање ће поскупети са просечних 250 на око 350 динара.
Занимљиво је да поједине банке чак уводе и нове врсте текућих рачуна, а за њихово одржавање наплаћиваће и читавих 400 динара месечно. Наиме, једна од водећих банака у Србији послала је обавештење клијентима да ће од септембра подићи цену одржавања рачуна. У образложењу су навели да на то „утичу и промене на финансијском тржишту“.
„Банка је усвојила нове тарифе које ће почети да се примењују од 15. септембра“, наводи се у мејлу који су добили клијенти.
Код ове банке је одржавање текућег рачуна износило 125 динара, а по новом ценовнику ће бити 195, што је чак 44 одсто више. У још неколико банака потврдили су да ускоро мењају накнаде.
С друге стране, неке банке су увеле нове услуге. У једној великој банци кажу да се накнаде за вођење нове услуге, тзв. сет текућег рачуна, „разликују у зависности од типа одабраног сета“.
Уредник финансијског портала Каматица Душан Узелац наглашава да банке не зарађују на накнадама, него на клијентима.
„Циљ сваке банке је профит, а наш однос према новцу им даје основа за проналажење начина за убирање добити. Рецимо, у неким банкама је одржавање текућег рачуна и даље бесплатно, а негде кошта 450 динара месечно. Они који плате најчешће не маре за тих 450 динара, а то је социолошки аспект на који банке рачунају“, каже Узелац.
Иначе, удружења потрошача недавно су критиковала накнаде за обраду кредита које су изражене у процентима, а реаговала је и НБС упозорењем да оне морају да буду фиксне. Иако су поједине банке почетком године смањиле ове накнаде за око један одсто, ниједна није увела фиксни износ, а занимљиво је да управо банке које су спустиле накнаде сада повећавају трошкове за одржавање текућих рачуна.
Банкарски сектор је у прошлој години остварио добит пре опорезивања од 150 милиона евра. То је највећи износ профита банака од 2010. године. У 2016. су нето приходи од свих врста накнада и провизија били други по величини приходи банака иза прихода од камата.
