Прочитај ми чланакМожда се о њеном животу не зна много, али чињеница да је родоначелница славне династије довољна је да је Србија воли и памти.
Нико не зна када је рођена Вишња, нити се зна где, а ни како се презивала. Према мишљењу Радомира Илића, она је рођена у Доњој Трепчи, али усмена предавања помињу и Горњу Трепчу, као и Горњу Горевницу. Илић сматра да је рођена у породици Урошевић, а народ је памти као Гојковићеву кћер. Чија год да је била и где год да је рођена, једно је сигурно, Вишња ће остати упамћена у народу као – БАБА!
Баба Вишња, мајка кнеза Милоша Обреновића, удала се 1765. године за Обрена Мартиновића и родила му троје деце – синове Јакова и Милана и ћерку Стану. Када је Обрен умро, око 1780. године, Вишња се преудала за Теодора Михаиловића из Горње Добриње. И он је пре Вишње био ожењен, а прва супруга Гордана родила му је три сина.
Теодоров деда звао се Милош и по њему је Вишњин и његов први син, рођен 1780. године, добио име. За њим су се, у селу Горња Добриња код Пожеге, родили Јован и Јеврем. Најмлађи син Јеврем имао је само две године када му је отац преминуо. Вишња је дуги пут остала удовица.
После неког времена, Јаков и Милан, синови из првог брака, позвали су је себи у Брусницу, прихвативши и њену децу из другог брака. Тако су Милош, Јован и Јеврем усвојили презиме своје полубраће по мајци и постали Обреновићи, али су на њега додали и Теодоровић, по свом покојном оцу. Старија полубраћа бавила су се трговином стоком, све до Првог српског устанка, а у посао су увели и најстаријег полубрата Милоша.
Руднички, пожешки и ужички војвода Милан Обреновић био је један од покретача и вођа народног устанка 1804. године. Млади Милош је, заједно са њим, учествовао у бројним бојевима, чак је био и тешко рањен. Због показане храбрости, вожд Карађорђе дао му је на управу и одбрану Ужичку нахију и тако је Милош и после пропасти Првог српског устанка био један од истакнутијих војвода у Србији.
Отприлике две године после угушеног Првог, Милош је покренуо Други српски устанак, попевши се на камен са заставом у руци и викнушви оно чувено: „Ево мене, ето вас, рат Турцима“.
Нажалост, његова мати Вишња није дочекала српску аутономију. Преминула је 18. јуна 1817. године. Сахрањена је у дворишту манастира Враћевшница у близини Горњег Милановца, који је назив добио по њеном сину војводи Милану.
У селу Горња Трепча подигнут јој је споменик 2016. године. Председница Народне скупштине Републике Србије Маја Гојковић изјавила је том приликом да је то „почаст жени која је исписала велике странице наше државе“.
Србија, а понајвише Београд, увек ће памтити мајку српских јунака. По њој носи назив београдско насеље Вишњица, као и врачарска Баба Вишњина улица, која се тако зове још од 1900. године.
