Подешавања / Settings

Паралелно, успостављен је и орден Милоша Великог, каже историчар Радош Љушић. Према његовим речима, Милоша Обреновића до тог тренутка нико није ословљавао Милош Велики. Закон о ордену Милоша Великог донет је 17. децембра 1898. године. Потписао га је Александар Обреновић, а укинут је након његовог убиства 1903. године. У закону се истиче да се орден […]

Многи заговорници за династију Карађорђевић и данас воле да кажу да је Обреновиће стигла тзв кумовска клетва када је кнез Милош Обреновић наредио убиство вожда Карађорђа! Од толиких знаменитих Срба и великих јунака које је побио (попут првог српског владике у устаничкој Србији Мелентија Никшића, Петра Молера, Стојана Чупића, Павла Цукића, Младена Миловановића итд.), кнез […]

На почетку трибине, Граовац је рекао да титула „оца модерне Србије”, настала у Српској револуцији, припада Ђорђу Петровићу Карађорђу који је на Сретење Господње 1804. године понео барјак слободе као вођа Првог српског устанка и све до краја био кључна личност у доношењу готово свих одлука важних за судбину устанка. Међутим, избор Милоша Обреновића за […]

Милош Обреновић у уџбеницима представљен на потпуно други начин. Спис који за Вукова вакта није публикован (по његовој жељи отворен је тек 1901. године) даје реалну слику живота у тада вазалној Кнежевини Србији којом управља неограничени господар живота и смрти – кнез Милош Обреновић. Иако стручној јавности познат, овај Вуков запис сада је први пут […]

Нико не зна када је рођена Вишња, нити се зна где, а ни како се презивала. Према мишљењу Радомира Илића, она је рођена у Доњој Трепчи, али усмена предавања помињу и Горњу Трепчу, као и Горњу Горевницу. Илић сматра да је рођена у породици Урошевић, а народ је памти као Гојковићеву кћер. Чија год да […]

Доношење Сретењског устава било је плод вишегодишње борбе за уставност Србије, чиме су ударени темељи њене модерне државности.

Дубоко у 19. веку, и после стицања независности од Османлијског царства, за царину се у Србији користила турска реч, ђумрук. Прву царинарницу, ђумрукану, са скелом, установио је вођ првих устаника Карађорђе Петровић на Остружници 1804. године.

Тајни план Милоша Обреновића и Сигмунда фон Хердера о индустријализацији Србије подразумевао је геолошка истраживања. Хердеров путопис открива књаза као визионара који је планирао индустријску револуцију

Које су најпознатије градјевине Кнеза Милоша у Београду

Слике кнеза Милоша, устаника у Такову 1815, као и остала документа с почетка стварања српске државности окачена по зидовима, пуна су буђи и скоро непрепознатљива.

Да би проширио Београд и ван шанца турске тврђаве, кнез Милош Обреновић је током своје прве владе наредио да се колари и ковачи иселе из београдске Савамале и да населе празан простор који се пружао од Стамбол-капије ка Славији. Нико није хтео да иде из старог краја. Ново место је готово до јуче била прљава баруштина, обрасла шеваром. У њу су долазили само ловци, тражећи дивље патке. Једне нарочито оштре зиме силазили су и вукови. То место је данашња главна саобраћајна артерија, касније названа Теразије.

Три српска студента посетила су 1865.године, у Паризу, изложбу француских ратних трофеја, добивених у разно доба и од разних народа. У одељењу где су били француски трофеји добивени само од Турака, у разним ратовима између Француске и Турске, срели су два Турчина, у цивилним оделима, са фестовима на глави

Споразумео би се и са САД и са Русијом, ако би било немогуће – само са једном.Кнез Милош Обреновић (1780-1860, владао од 1815 до 1838 и од 1859 до 1860), вођа Другог српског устанка, родоначелник најмлађе српске династије и утемељитељ аутономне српске државе, важи и данас као најмудрији и најпредузимљивији владар нововековне Србије. Симбол политике […]