Прочитај ми чланакУ ситуацији у којој се САД и Русија сукобљавају на три фронта – Балтику, Украјини и Сирији, Москва поново игра на карту Кубе.
Куба, која је десетљећима била трн у оку седињених Држава, упркос отварању Вашингтона и предлога Обаме да се укине ембарго против Хаване, остаје предана савезу с Москвом. Овај пут је кључ у односима између Русе и Кубе – нафта.
Владимир Путин и Раул Кастро
Последњих неколико година је Куба по питању енергије успевала преживети захваљујући споразумима с Венецуелом, која је острво снабдевало нафтом по ниским ценама, а Каракас испоруке често уопште не ни наплаћивао. То је био део геополитичке логике Чавезове Венецуеле. Другим речима, Хуго Чавез је помагао своје латиноамеричке савезнике и сматрао се лидером способним који ће по “боливарском калупу” Латинску Америку преобразити у групу земаља независну о САД-у.
Одласком Чавеза и доласком Мадура је Венецуела запала у најтежу институционалну и великим делом произведену економску кризу, након чега Каракас више не могао испуњавати своје уговорне обавезе у нафтном сектору према Куби. Нереди и криза у Венецуели након Чавеза су прекинули испоруке нафте и на Куби убрзо створили вакум којег је било тешко попунити. Једина земља која данас има ту моћ је Руска Федерација, што је и учинила.
Почетком маја је руска нафтна твртка Роснефт саопштила да је постигнут договор с кубанском државном енергетском фирмом Кубаметалс за онабавку 250 хиљада тона сирове и рафиниране нафте. У бити, споразум предвиђа да Куба годишње добије око два милиона барела нафте и рафинираних производа. Већ ових дана треба добити прву пошиљку 250 мхиљада барела дизела из Русе.
Како преноси Ројтерс, Куба руског произвођача никада неће моћи платити за набавку нафтом.
Процене говоре да се ради о тржишној вредности испорука од око 105 милиона долара, а то је цена коју у овом тренутку кубанска влада не може платити ни под којим околностима.
Но, “проблем” у нафтном послу очито не новац, него велики политички договор. Русију заправо и не занима новац Кубе, којој је већ опростила милијарде долара дуга. Подсетимо да је Путин током посете Куби у јулу 2014. отписао чак 32 милијарде долара дуга. Иако је дуг био из времена советске ере, то ништа не мења на ствари.
Најновији уговор у којем Русију не занима финансијска добит из Кубе потврђује савез у временима све напетијих дипломатских односа Москве с Белом кућом, а такође може послужити и као алат у дипломатском притиску на Вашингтон, од којег Русија очекује да преиспита своје ставове.
Москва никада не заборавила нити је хтела пореметити потенцијал савеза с Кубом, ни након десетљећа од распада Советског Савеза и толико најављиваног краја америчког ембарга.
У 2014. је руски министар обране Сергеј Шојгу изјавио да Русија размишља да поновно отвори војне базе на тлу Латинске Америке, особито у Венецуели, Никарагви и, наравно, на Куби.
Догађаји у Украјини и на Блиском истоку су променили политичке и војне приоритете Кремља, који се морао прецизне фокусирати на најважне фронте и властиту сигурносну стратегију прилагодити ситуацији у Кеву и Дамаску, али и Балтику.
Но, идеја Кремља о присуству у Латинској Америци никада не дефинитивно одбачена. Често је наглашавана, толико да је прошле године руско Министарство одбране поновно разговарало о могућности поновног отварања неких база, посебно у Ветнаму и на Карибима, што је био одговор НАТО пакту на његова очигледна настојања да окружи територија Руса.
Русија сада, преузимањем улоге у набавци нафте Кубанаца, добива могућност повратка у Средњу и Јужну Америку, што се никако не може подценити.
Прво, за Русе је стратешки важно да поставе савремени оперативни радар у бази “Лоурдес” на Куби, чиме ће руска војска у војној равнотежи у односу на САД бити у повољнијој ситуацији него што јест.
Бизнис инсајдер 2014. пише како су се Владимир Путин и Раул Кастро сложили да поново отворе обавештајну базу за слање података “Лурдес” на Куби, која је постојала у време Хладног рата. Споразум су потврдили и руски извори, који су агенцијама кратко приопштили да је о бази “договорен оквирни споразум”.
Сада би “компензација” за нови нафтни посао Роснефта и Кубе могла бити успостава руске савремене базе за слање обавештајних података “СИГИНТ Лурдес“.
Осим тога, криза у Венецуели и губитак пријатељске земље је свакако ваљан разлог да Москва повратити контролу над тим подручјем, или да га барем у потпуности не изгуби из вида, а најновији нафтни споразум говори да постоји велика веројатност да ће се ићи у том смјеру.
