Прочитај ми чланак

ЖИВ ЈЕ ТИТО, УМРО НИЈЕ! Нико није уочио ужасну грешку на чувеној новчаници

0

Историја ће ову новчаницу заувек памтити као новчаницу с грешком, и то не малом.

Југославенски динар била је валута која се почела користити у Краљевини СХС од 1920., а потом се користила у Краљевини Југославији, социјалистичкој Југославији, па у Савезној републици Југославији. Имена државе су се мењала, али не и динар, који је стекао култни статус те је „југословенски“ престао да буде кад га је Србија заменила српским динаром, а Црна Гора евром – годинама након што се некадашња Југославија распала.

Почетком осамдесетих донешена је одлука да се постојећа серија новца замени новом, модернијом.

У новој серији, свака поједина новчаница требало је да представља једну од југословенских република, на лицу би имала једну историјску личност из те републике, а на наличју мотив из те републике.

Најмања новчаница од 10 динара представљала би најмању републику, Црну Гору, а највећа постојећа од 1000 динара највећу републику, Србију, а увела би се и нова новчаница од 5000 динара која би представљала Југославију.

Прво је требало да буде издата највећа новчаница, а затим би се поступно замењивале новчанице мањих апоена. Године 1985. излази нова серија новчаница, која је започета увођењем новчанице од 5000 динара с ликом преминулог југославенског председника Јосипа Броза Тита.

Та је, до тада највећа издата и дуго ишчекивана новчаница изазвала праву буру у јавности, а она траје и данас – не због њене вредности, већ погрешке коју испочетка нико није приметио.

Наиме, уз лик Тита уписана је и година његовог рођења и смрти. Уместо 1892- 1980, на новчаници је писало 1892-1930 – па је према њој Тито умро 50 година раније!

Оно што је занимљиво, да чак ни након уочавања грешке, та новчаница није повучена из оптицаја, јер је генерални директор тадашњег Завода за израду новчаница рекао како је од 14 милиона штампаних новчаница, њих само 4 посто с погрешком.

То значи да је грешку на себи носило око 560 хиљада новчаница, а према међународним прописима држава која пусти више од једног процента новчаница с видљивом грешком, треба повући сав новац из серије из оптицаја.

Но, погрешна година смрти Тита није једина погрешка код ове новчанице. Наиме нити је службено споменут датум кад се пушта у оптицај, а изглед и опис новчанице био је посве различит од оног што је најављено у службеном листу СФРЈ, ЈАНИ.

Друга новчаница требало је да буде у апоену од 1000 динара, с датумом издавања 1986., и да представља СР Србију и на лицу да има портрет Вука Стефановића Караџића. Све матрице су биле готове и новчаница је била спремна за штампање, али никада није пуштена у оптицај.

С обзиром на хиперинфлацију, појавила се потреба за новчаницама све већих апоена, а не све мањих.