Прочитај ми чланак
Ти људи
(Француска шансона; стихови, музика и пева: Жак Брел)
За почетак, ту је најстарији
Он, који је попут лубенице
Он, који има велик нос
Он, који не зна више ни своје име, господине
Откада пије пуно
Он пије превећ
Који не ради ништа са својих десет прстију
Јер ни не може више
Он, које је посве „кухан“
Који глуми краља
Напије се сваку ноћ
Лошим вином
Али се пронађе ујутро
Како спава у цркви
Крут као кип
Бијел као ускршње јаје
Који затим муца
И очи му колутају
Морам рећи, господине
Да такви људи
Они не размишљају, господине
Они не размишљају, они моле
А затим, ту је други
Са мрквом у коси
Који није чуо за чешаљ
Који је опак као ђавао
Чак и ако поклони своју кошуљу
Сретном сиромашном човјеку
Што је оженио Денисе
Цуру из града
Мислим, из другог града
Али то није крај
Јер он има свој мали посао
Са својим малом шеширом
Са својим малим капутом
Са својим малом аутом
Који намјерава имати став
Али нема нимало става
Не смије се играти богаташа
Јер је без новца
Морам рећи, господине
Да такви људи
Они не живе, господине
Они не живе, они варају
А затим, ту су друге
Мајка која не каже ништа
Или нешто бесмислено
И од вечери до јутра
Испод њезиног апостолског лица
И у њезином дрвеном оквиру
Ту су очеви бркови
Он је умро јер се клизнуо
И која гледа његово стадо
Док пију хладну јуху
Како праве велике „флцхсс“
Како праве велике „флцхсс“
А и ту је слаба старица
Која се не престаје трести
И сви чекају да умре
Јер она има новац
А и нитко не слуша
Што му говоре њезине руке
Морам рећи, господине
Да такви људи
Они не говоре, господине
Они не говоре, они се рачунају
А затим, затим
Затим је ту Фрида
Прекрасна као сунце
Воли ме као
Што ја волим њу
Чак си и често кажемо
Да ћемо имати кућу
С много прозора
И готово без зидова
И да ћемо живјети у њој
И да ће нам бити лијепо
А то чак и није сигурно
То је још увијек „можда“
Јер други то не желе
Јер други то не желе
Други, они кажу да је она
Прелијепа за мене
Да сам ја само добар
За убијање мачака
Али ја никада нисам убијао мачке
Или је то било давно
Или је могуће да сам заборавио
Или нису мирисале добро
Али свеједно, они то не желе
Понекад кад се видимо
Претварам се да је случајност
То што са сузним очима
Каже да ће отићи
Каже да ће ме слиједити
И тада на тренутак
Али само на тренутак
Помислим да јој вјерујем, господине
На тренутак
Само на тренутак
Јер с таквим људима
Господине, не иде
Не иде, господине
Не иде
Али већ је касно, господине
Морам ићи кући
Ces gens-là
D’abord, d’abord, y a l’aîné
Lui qui est comme un melon
Lui qui a un gros nez
Lui qui sait plus son nom
Monsieur tellement qu´y boit
Tellement qu´il a bu
Qui fait rien de ses dix doigts
Mais lui qui n´en peut plus
Lui qui est complètement cuit
Et qui s´prend pour le roi
Qui se saoule toutes les nuits
Avec du mauvais vin
Mais qu´on retrouve matin
Dans l´église qui roupille
Raide comme une saillie
Blanc comme un cierge de Pâques
Et puis qui balbutie
Et qui a l´œil qui divague
Faut vous dire, Monsieur
Que chez ces gens-là
On ne pense pas, Monsieur
On ne pense pas, on prie
Et puis, y a l´autre
Des carottes dans les cheveux
Qu´a jamais vu un peigne
Qu´est méchant comme une teigne
Même qu´il donnerait sa chemise
A des pauvres gens heureux
Qui a marié la Denise
Une fille de la ville
Enfin d´une autre ville
Et que c´est pas fini
Qui fait ses p´tites affaires
Avec son p´tit chapeau
Avec son p´tit manteau
Avec sa p´tite auto
Qu´aimerait bien avoir l´air
Mais qui a pas l´air du tout
Faut pas jouer les riches
Quand on n´a pas le sou
Faut vous dire, Monsieur
Que chez ces gens-là
On n´vit pas, Monsieur
On n´vit pas, on triche
Et puis, il y a les autres
La mère qui ne dit rien
Ou bien n´importe quoi
Et du soir au matin
Sous sa belle gueule d´apôtre
Et dans son cadre en bois
Y a la moustache du père
Qui est mort d´une glissade
Et qui r´garde son troupeau
Bouffer la soupe froide
Et ça fait des grands flchss
Et ça fait des grands flchss
Et puis y a la toute vieille
Qu´en finit pas d´vibrer
Et qu´on attend qu´elle crève
Vu qu´c´est elle qu´a l´oseille
Et qu´on n´écoute même pas
C´que ses pauvres mains racontent
Faut vous dire, Monsieur
Que chez ces gens-là
On n´cause pas, Monsieur
On n´cause pas, on compte
Et puis et puis
Et puis il y a Frida
Qui est belle comme un soleil
Et qui m´aime pareil
Que moi j´aime Frida
Même qu´on se dit souvent
Qu´on aura une maison
Avec des tas de fenêtres
Avec presque pas de murs
Et qu´on vivra dedans
Et qu´il fera bon y être
Et que si c´est pas sûr
C´est quand même peut-être
Parce que les autres veulent pas
Parce que les autres veulent pas
Les autres ils disent comme ça
Qu´elle est trop belle pour moi
Que je suis tout juste bon
A égorger les chats
J´ai jamais tué de chats
Ou alors y a longtemps
Ou bien j´ai oublié
Ou ils sentaient pas bon
Enfin ils ne veulent pas
Parfois quand on se voit
Semblant que c´est pas exprès
Avec ses yeux mouillants
Elle dit qu´elle partira
Elle dit qu´elle me suivra
Alors pour un instant
Pour un instant seulement
Alors moi je la crois, Monsieur
Pour un instant
Pour un instant seulement
Parce que chez ces gens-là
Monsieur, on ne s´en va pas
On ne s´en va pas, Monsieur
On ne s´en va pas
Mais il est tard, Monsieur
Il faut que je rentre chez moi.
Превод: MajorCampos
