Прочитај ми чланакЧетири особе које су на овај или онај начин обележиле двадесети век, 1913. године, пре него што ће постати познати, живели су у истом граду, неки свега неколико стотина метара удаљени једни од других.
Фото: twitter.com/FreudQuotes
Четири особе које су на овај или онај начин обележиле двадесети век, 1913. године, пре него што ће постати познати, живели су у истом граду, неки свега неколико стотина метара удаљени једни од других.
Тај град је Беч, средиште умируће Аустроугарске монархије, а у њему су свој привремени дом пронашли Адолф Хитлер, Лав Троцки, Јосип Броз Тито и Јосиф Стаљин. Њихове судбине ће се у будућности итекако испреплетати.
У јануару 1913. године из воза се на северни терминал бечке железничке станице искрцао човек коме је у пасошу писало Ставрос Пападопулос.
„Седео сам за столом кад су се врата отворила и ушао је непознати човек. Био је низак, мршав, у његовим очима нисам видео ништа што би одало да је пријатељски расположен“, годинама касније написаће човек који га је дочекао, Лав Троцки.
А човек којег је дочекао није био никакав Ставрос Пападопулос, већ тада мало познати Јосиф Висарионович Џугашвили кога су пријатељи звали Коба, а који ће светској јавности постати познат као Стаљин.
Стаљин и Троцки су само двојица од људи који су у то доба живели у Бечу, а чије ће се судбине испреплетати током 20. века и утицати на животе милиона људи, писао је о овој историјској занимљивости ББЦ у једном старијем чланку.
Беч је био средиште великог Царства на умору
Док су Стаљин и Троцки били млади комунисти и бегунци, Сигмунд Фројд био је већ добро познат научник. У исто време, у Дајмлеровој фабрици аутомобила недалеко Беча радио је млади Јосип Броз, који ће светској јавности постати познат као Тито.
#Tito #Hitler #Stalin #Frojd #Trotsky pic.twitter.com/1jwQbneD2j
— Marketar (@Marketar_me) November 10, 2016
На другом крају града, о студијама уметности маштао је млади Адолф Хитлер. Иако ће Хитлер као вођа злочиначке нацистичке Немачке инсистирати на расној чистоћи, занимљиво је видети Беч те 1913. године. То је, наиме, био град који је био средиште изразито мултикултуралне Аустроугарске, земље која се састојала од чак 15 нација и 50 милиона становника. Беч као средиште, био је мешавина свега и свачега, разни народи из свих крајева монархије, као и странци, ту су се састајали.
„Мање од половине од укупно два милиона људи колико је Беч тада имао били су рођени у граду, а чак четвртина становника је долазила из данашње Чешке па је чешки језик био, уз немачки, свакодневица на улици“, написала је Дардис МекНаме, уредница једног аустријског месечника на енглеском језику.
Кафане су биле места где се расправљало
Култура испијања кафе била је, баш као и данас, једна од главних одредница живота тадашњих грађана Беча. Али, тада није било мобилних, интернета и технологије, а кафане су управо служиле да би се дебатовало, разговарало, расправљало, договарало и, на крају крајева, дружило.
Наравно, политичке теме биле су итекако заступљене, а иако вишемилионски град у то доба, била је то довољно мала заједница у којој је свако знао свакога. Као средиште свега и свачега, Беч је био добро место за дисиденте из других земаља.
„Није постојала јака средишња држава, то је све било помало неспретно. Ако сте желели да нађете место да се сакријете у Европи, а где можете да упознати пуно занимљивих људи, Беч је био јако добро место“, написао је Чарлс Емерсон, аутор књиге 1913. У трагању за светом пре Великог рата.
Фројд се тако често могао видети у Кафеу Ландман, док су Троцки и Хитлер знали да зађу у Кафе Централ. Ко зна, можда су се у некој расправи подстакнутој алкохолом у некој од кафана супротставили Хитлер, Троцки, Стаљин и Тито, али то вероватно никада нећемо сазнати.
Царство се распало 1918. године, а у деценијама које следе ова четворица политичара заувек ће променити светску историју.
