Прочитај ми чланакФинансирање вантелесне оплодње само је једна у низу ствари које парови морају да реше пре него што уђу у овај поступак.
Фото: С. Ковачевић / Политика.рс
Финансирање вантелесне оплодње само је једна у низу ствари које парови морају да реше пре него што уђу у овај поступак.
Нови Сад – Јелена и Милан Миловановић путовали су прошле године из Лознице у Нови Сад због вантелесне оплодње, где су и зачети њихови близанци Вељко и Војин, данас шестомесечне бебе. Милан је иначе „свој газда”, има компјутерску радњу, Јелена је запослена у осигуравајућој кући, али као и многи други у Србији живе уз кредит. Један већ имају, а други су узели за вантелесну оплодњу. Одлука да се поново задуже није била лака јер, причају, у Лозници се тешко живи, промет је све мањи, радње и мала предузећа тешко опстају. Жеља за родитељством је ипак превагнула.
Финансирање вантелесне оплодње само је једна у низу ствари које парови морају да реше пре него што уђу у овај поступак. Уз просечне плате у Србији и без уштеђевине, то није мали проблем. Држава помаже тако што финансира три покушаја ВТО, уз старосну границу до 40 година у моменту добијања одлуке о испуњености услова за улазак у национални програм.
Вантелесно зачеће финансирају и поједини градови за локално становништво. У Новом Саду плаћа се један покушај, а право за ту услугу која се обави у Клиничком центру Војводине има жена која је претходно без успеха имала три покушаја зачећа у националном програму, затим жена старија од 40 година, али не више од 44, као и она која је рађала, али нема живо дете или има једно дете, а нема услова да природним путем добије друго.
Нови Сад је за то ове године издвојио 15 милиона динара, а право на накнаду трошкова, до 220.000 динара, до сада је остварило 59 жена, наводе за „Политику” у Градској управи за социјалну и дечју заштиту.
Војводина финансира ВТО за друго, треће, четврто и свако наредно дете. Услов је дакле да већ имају једно дете, као и да пар живи у Војводини минимум годину дана, а старосна граница за жену је 44 године.
„Та демографска мера биће и следеће године”, каже за „Политику” помоћница покрајинског секретара за социјална питања и демографију Светлана Селаковић, наводећи да се досад издвајало по 200.000 динара за пар, који је ВТО могао да обави у државној или приватној установи са дозволом за ове услуге, а ове године секретаријат је одобрио 45 захтева.
Новац за вантелесну оплодњу дају и поједине банке, као бескаматни кредит.
„Није лако у данашње време признати да сте у вантелесној оплодњи добили ’бебу на кредит’. Није баш хуман израз, али је тако”, каже новосадска докторка Зорица Илић Црногорац, специјалиста за стерилитет и фертилитет.
Њена клиника „Генесис” бележи око 2.000 „својих” беба које су кроз ВТО дошле на свет у последњих десет година. Ту се обавља зачеће и из државног и покрајинског програма. Ова установа је једна од укупно 11 приватних у целој Србији са којима Републички фонд за здравствено осигурање има закључен уговор за услуге вантелесне оплодње. А од тога их је у Новом Саду четири.
Миловановићи су раније у државном програму покушали да постану родитељи, али поступак за њих није био са срећним исходом.
„У болници у Ваљеву нам јесу максимално изашли у сусрет, али је велика гужва. Пре тога смо сакупљали папире и то нам је, као и другима, био велики проблем. На ред смо дошли после око годину дана”, прича Јелена. После тога, на препоруку пријатеља, одлучили су да покушају код новосадске докторке. Тада РФЗО није имао уговор са приватницима, па су узели кредит.
Ових дана брачни пар је поново био у Новом Саду, заједно са близнацима, на годишњем сусрету који докторка приређује пред Нову годину. На свечаност је стигло још седам беба које су ту ове године прворођене. Све су као новогодишњи поклон добиле по 20.000 динара Креди Агрикол банке.
„Овако славимо чудо од живота. Лепа је традиција да се добију поклони кад се роди беба”, казао је извршни директор ове банке Карлос де Корду.
