Прочитај ми чланак- Ситуација је у много чему гора него пре 25 година, па чак ни у време које је претходило НАТО бомбардовању Србије. Није се могло замислити нешто овако у српским медијима, да се овако јавно, кроз блато провлаче амбасадори којима смо овде домаћини.
© AFP 2016
– Ситуација је у много чему гора него пре 25 година, па чак ни у време које је претходило НАТО бомбардовању Србије. Није се могло замислити нешто овако у српским медијима, да се овако јавно, кроз блато провлаче амбасадори којима смо овде домаћини.
Вук Драшковић, политичар и књижевник, председник и оснивач СПО, у интервјуу за Еспресо прича о новој књизи „Исечци времена“, о тренутној политичкој ситуацији у Србији, зашто је подржао премијера, где би била Србија да је кренула другим путем 9. марта, шта би се десило ’97. да је испоштован коалициони споразум, према његовим речима, најбоље коалиције икада створене, ко је рушио изборе, ко је крив за пад СПО, о Шешељевој улози на политичкој сцени Србије, америчким изборима и Трамповој победи, како ће Србија памтити Милошевића, Ђинђића, Коштуницу, Тадића, ко ће оставити већег трага у српској политици – Ђинђић или Вучић, да ли ће Србија признати Косово, али и да ли ће се икада посветити само књижевности.
Промовишете књигу „Исечци времена“, која садржи ваше текстове, говоре и интервјуе од 1989. до данас. Је л’ можете да нам кажете нешто више о томе?
– Садржај је у наслову. Нису то ни сви говори, ни интервјуи, јер онда би то били томови. Одабрао сам неке текстове, а неке не у целини, за последњих 26 година, почевши од оног најспорнијег интервјуа магазину „Старт“ 1989. године када још нисам био у политици, и када сам, кажу, био један од барјактара српског екстремног национализма. Да видимо да ли су ти ставови баш такви, и ако јесу да се види даљи развојни пут Боре Шнајдера, и мој развојни пут, и оснивање странке, и та непрекинута нит циља за који се странка борила, и подносила највеће жртве од свих странака у Србији.
У књизи подсећате читаоца на оно што је суштина и непрекидна нит вашег политичког и књижевног рада од 1990. до данас. А шта је то заправо?
– Деведесете смо казали Србија у Европи, Србија на Западу. Касније смо то допуњавали са Србија безусловно у НАТО, да бисмо то сажели после 2000. године у Брисел преко Вашингтона, у Европску унију преко НАТО алијансе, и од тог свог стратешког циља Србија на Западу, до Србије која би била постављена на своје прекомунистичке темеље. Па до Србије очишћене од нечега што није такнуто и што влада Србијом непрекинуто до дана данашњег, а то су те комунистичке тајне службе безбедности, које не дају Србији да се ослободи, и да крене у будућност.
Рекли сте да је данас иста ситуација као пре 26 година, а ипак сте подржали премијера. Зашто?
– Ситуација је у много чему гора него пре 25 година, па чак ни у време које је претходило НАТО бомбардовању Србије. Није се могло замислити нешто овако у српским медијима, да се овако јавно, кроз блато провлаче амбасадори којима смо овде домаћини. Пре свега мислим на америчког амбасадора. Нема земље на свету у којој се догађа таква брука сем Србије, па речник таблоида, у ствари речник служби које стоје иза њих је неподношљивији, крцатији мржњом и лудилом, бешчашћем, него што је то било пре 26 година, а да не заборавимо да ми у Србији пре 26 година нисмо имали неке универзитете за васпитање народа, попут Фарме, Парова. Подржао сам премијера из два разлога. Одлучно је рекао неколико ствари које сам поздравио.
