Прочитај ми чланакСрмт Мухамеда Алија оживела је легенду на његов лик и дело. Иза себе оставио легендарно име и наслеђе које никада неће бити заборављено. Због које ће заувек бити упамћен у историји човечанства, не само спорта.
Једна од његових чувених борби, која ће такође носити епитет легендарне јесте чувена ”Грмљавина у џунгли” у којој је нокаутирао Џорџа Формана, једног од најжешћих ударача тешке категорије у историји бокса и тадашњег шампиона.
Био је то један од најупечатјивијих момената у историји бокса. Моменат када десним крошеом Али шаље Формана у царство снова, а себе уздиже на постоље једне од највећих легенди свих времена.
Борба се одржала у Киншаси, главном граду тадашњег Заира. Али је у осмој рунди извео ефектну комбинацију удараца, да би у десним крошеом нокаутирао дотадашњег шампиона и послао га на под.
Плесао је као лептир, и убо као пчела. После тог убода, подизања за Формана није било.
Пре меча Форман је важио за апсолутног фаворита. До те борбе са Алијем имао је 40 борби и све победе, а од тога 37 нокаутом у прве три рунде. До меча са Алијем нокаутирао је оба његова највећа ривала – Кена Нортона и Џоа Фрејзера.
Али је тада имао већ 32 године, изгубио је на брзини, док је Форман био на врхунцу са 25 година.
Мухамед Али је био миљеник публике, нарочито јер се годинама борио за права црне расе.
Прву рунду Али је почео веома агресивно и неубичајено за њега. Форман се вратио крајем рунде и задао неколико јаких удараца. Алију је већ тада постало јасно да ће морати да мјења тактику. У томе се и огледа величина највећих спортиста.
Друга рунда је почела крајње неочекивано, како за Алијевог тренера Андјела Дандија, тако и за све љубитеље који су посматрали меч. Данди је после меча изјавио да уопште није имао представу шта Али ради, и да су се начин на који је боксовао у потпуности разликовао од договореног.
Али се наслонио на конопце, покрио рукама лице и тело. Без покушаја да узврати Форману, препустио се његовим ударцима. У исто време је, када би се нашли у клинчу, чинио све не би ли што више уморио противника, и то тако што се из рунде у рунду наслањао на њега свом тежином, вукао га за врат и главу, и у потпуности је успео у томе.
Али је примао ударце, углавном преко руку и по телу и чувао је снагу колико год то било могуће, а рвањем је све више умарао Формана.
Много интересантније су речи које би говорио Форману у клинчу ”Говорили су ми да знаш да удариш Џорџе” и ”Рекли су ми да удараш јако као Џо Луис”.
Тек повремено би Али задао комбинацију удараца и поново се враћао у конопце и препуштао Форману иницијативу. И тако до 8. рунде…
Форман је тада већ једва стајао на ногама. Изморен до максимума Алијевом техником и надувеног лица од његових повремених, али хируршки прецизних комбинација. Али прво удара левом, онда десном. Остало је историја.
