Прочитај ми чланакAнонимни српски визионар, између два светска рата, предвидео технолошки напредак. У "Радио Београду" писало да ће ТВ угрозити приватност, да стижу мобилни.
Део текста који је изазвао велико интересовање
Французи су имали Нострадамуса, Бугари баба Вангу, а Србија је, осим Тарабића, визионаре имала и међу обичним светом. Чак и у периоду између два светска рата, док се наша земља опорављала од једног, а у предвечерје другог, било је људи који су могли да предвиде достигнућа у стогодишњој будућност. У том моменту, незамислива и невероватна за поимање обичном човеку.
Једно такво провиђење, анонимног пророка, објављено је 1933. године, у новогодишњем издању часописа „Радио Београд“, најавило је уређаје као што су мобилни телефон, моћни рачунари, али и друштвене мреже и ријалити програме.
– Моја пророчанства важиће тек за 2033. годину. Но, има велике вероватноће да ће се остварити много раније – писало је у тексту анонимног визионара из Београда, пре тачно 83 године.
РAЗГОВОР СA ВAНЗЕМAЉЦИМA
Уверен у оно што говори о будућности, аутор текста предвиђа да ће кроз „сто година становницима Земље бити омогућено да разговарају са онима на другим планетама“.
– Јер разумљиво је да ни звездама не недостају становници – записао је тада он.
– У 2033. години, најдоцније, телеграфија без жица замениће телеграфију са жицама. Наши праунуци и праунуке разговараће преко апарата који ће носити у џепу, или ташни, као што се данас носи табакера или руж.
Иако се први сусрет Београђана са телевизијом одиграо у септембру 1938. године на Београдском сајму, када је холандска фирма „Филипс“ монтирала прву телевизијску станицу са студиом, одакле су, први пут на Балкану, емитоване телевизијске емисије за ширу публику, овај српски визионар је чак пет година раније отишао и корак напред.
Његова визија сеже даље кад каже „телевизија ће омогућити људима који се воле да се виде, да се посматрају кроз ма какву препреку“ и наставља „можда није баш најпријатније бити стално праћен погледом, нарочито не погледом љубоморне жене“!
Ово је било његово тумачење онога што ми данас зовемо – ријалити програм.
Интригантна тема о којој је писао овај анонимни пророк, била је инспиративна и за емисију на Радио Београду емитовану после објављивања текста. У њој је закључено да ће таква телевизија угрозити приватност људи, „јер ће све оно што се радило између четири зида бити доступно као нека јавна представа“.
ЖЕЛЕЗНИЦA ЋЕ ОТИЋИ У ИСТОРИЈУ
– Поред железничке пруге неће се више пружати Еолове харфе, на чијим су жицама начичкане птице као ноте на нотним линијама. Па и пруге ће несумњиво нестати. Aутомобили и авиони замениће гломазне и бучне композиције, за које се мишљаше, у златном добу романтизма, да су се угњездиле на земљи за вечита времена – наговестио је анонимни пророк одлазак железнице у историју.
Интересантно је да су прогнозе развоја технологије, посебно за апарате који су у то време још били непознаница, предвиђале смањење машина које ће бити делотворније. Описују минијатурне, џепне апарате који ће моћи да се носе свуда и да се уграђују у аутомобиле чије ће кретање омогућити радио таласи.
Осим технолошких достигнућа, анонимни футуролог прорекао је и културну регресију, чији се трагови већ назиру:
– И сама књига биће осуђена на пропаст. Романсијери ће причати усмено своје приче, као некада; песници, ако их још буде било, рецитоваће своја дела, као што је то и Хомер радио…
Већина писаца неће уопште знати да пише, али то неће никога зачудити: ни читаоци неће знати да читају… – записао је овај Београђанин.
Инспирисани темом у часопису „Радио Београд“, у поменутој радио-емисији су коментарисали како ће сви бити новинари, песници и романсијери и да ће „све бити доступно, сви ће моћи да учествују у томе без много труда.
Биће то као нека заједничка паукова мрежа од наших импресија и информација, опште доступности“. Било је то заправо, оно што је нама данас познато као друштвена мрежа.
Овај „прогнозер“ позабавио се новинарство, указујући да ће се оно „састојати у самом животу“.
Насловна страна часописа „Радио Београд“
– То ће рећи да ће свет присуствовати догађајима, уместо да чита извештаје о њима; свако ће их чути, свако видети… можда ће и тада бити хроничара, критичара и других фразера, али ни ови последњи потомци „идејног новинарства“ неће никад писати – записао је аутор текста у листу „Радио Београд“, закључивши да ће то бити сјајни козери, којима је главна дикција, а не стил.
Насловна страна часописа „Радио Београд“
