Прочитај ми чланак
За једне председник квинслишке владе током окупације, за друге председник „Владе народног спаса“ у тешким временима – контроверзни случај Недић пред судом један је у низу од неколико хиљада захтева за рехабилитацију колико је поднето у протекле четири године.
Уклоњена 2009. на захтев тадашњег министра полиције Ивице Дачића из сале у Влади у којој су изложени портрети свих премијера Србије, пар година година касније изложена у Првој крагујевачкој гимназије међу знаменитим ђацим те школе – фотографија једног човека изазива опречна мишљења као и човек на њој – Милан Недић.
„Ми данас имамо непрекидно спиновање да се Србија забога враћа фашизму. Суштина је да је Србија била на дну у том новом европском поретку, да је Недић покушао нешто што није била читса сарадња, он је покушао да спаси своју земљу“, каже историчар Чедомир Антић.
С њим се не слаже Милан Радановић, самостални истраживач
„Милан Недић је једна од најнегативнијих фигура у модерној историји Србије и уопште у модерној историји српског народа“, сматра Радановић.
Рехабилитација пред судом је суђење о судском поступку, а не о кривици Милана Недића, сматра историчар Чедомир Антић.
„Историја није ту да рехабилитује, историчари покуашвају да реконструишу историјску истину. Суд је јасно рекао да неће рехабилитовати никога које сарађивао са фашистичким окупатором. По том основу није рехабилитован човек ког је одликовао Хитлер Аћиф ефендија Бљута, по тој логици нису хонведи мађарски рехабилитовани, по тој логици никада неће бити рехабилитован Милна Недић, али ставити у раван Милана Недића са хрватским усташама или мађарским хортијевцима је крајње нетачно и крајње неправедно“, каже Антић.
За самосталног истраживача Милана Радановића нема сумње да је закон рехабилитовао низ личности које су имале негативну улогу током окупације.
„Неке личности које су рехабилитоване или чији процес судске рехабилитације је у току су друштвено у одређеном смислу и политички, па и историјски рехабилитоване. Рецимо рехабилитација Драже Михаиловића је процес који је трајао 25 година, судска пресуда је само финале. Кад је реч о Недићу он је нормализован у домаћој јавности. Суд о Милану Недићу треба да донесе историографија, тај суд је већ дао српски народ током ИИ светског рата“, истиче Радановић.
Лица које су из политичких, верских, националних или идеолошких разлога без одлукем суда у прошлом веку лишена слободе, живота или грађанских права своја права траже пред Вишим судом.
У протекле четири године у Виши суд у Београду примљено је укупно 2015 захтева за рехабилитацију.
Преко 800 је усвојено, 797 је у раду, а само 42 захтева су одбијена.
Рехабилитовано лице између осталог има право и на враћање одузете имовине. По важећем закону захтеви ће се у Вишем суду примати до краја 2016.
(Б92)
