Прочитај ми чланакМада је Србија од 1941. до 1944. године била под правом окупацијом нациста и фашиста, Немци су Влади ђенерала Недића дали више власти на Северу КиМ него што их НАТО дао Вучићу
Наравно да сам знао да ће Вучић гласати против Русије у Уједињеним нацијама. Реч је о човеку који се, вољом антихришћанског Запада, издајом квазинационалне интелигенције и историјском дементношћу бирачког тела, нашао на челу Србије у једном од најтежих периода њене историје, када је НАТО кренуо у велики рат против Русије и православног света, а за коначни тријумф антихриста, последњег лажног месије у злу уједињеног човечанства. О Вучићевој „онтологији издајника“ писао сам од 2013. до 2021, и указивао којим смо путевима дошли до понора у коме смо, опкољени претњама Империје, на продају Рио Тинту и крвавом страном капиталу, на ивици да издамо руске савезнике и коначно се одрекнемо Косова и Метохије. Ипак, како рече Његош: „Нада нема право ни у кога до у Бога и у своје руке“. Један од видова отпора као залоге за будућност је и непристајање на Врховног Кловна и секту његових лажљивих сведока. Овај текст је непристајање. И вера у Бога Правде, Коме пева наша химна. Јер Правда држи земљу и градове!
Пређимо на ствар
После овог „идејно – идеолошког“ увода да пређемо на ствар. Али, немојмо се заваравати: западни морибунди у врховима глобалне власти нас мрзе невиђено, и једва чекају да нас сломе, као „мале Русе“. Не Малорусе – то су Украјинци, који су им потребни као топовско месо против Русије. Него онако како нас доживљавају – као мале Русе на Балкану; ваљда нису заборавили Наполеона, који је обучавао турске топџије против Карађорђа, и Хитлера, који нас је таманио по принципу сто Срба за једног Немца! Нашли смо се у претешким историјским околностима – сви око нас су НАТО слуге, Источни фронт је „прорадио“, покушавамо да сачувамо неутралност, али нам Империја то неће дати – морају се, баш у Србији, увести санкције Русији, а русофобија треба да нам буде мера и провера.
Вучић је, тај гротескни Вучић, кренуо путем предаје, издаје, кривотворења стварности, уз кревељење, јецаје и бусање у прса као причу о томе да ће Резолуција СБ УН број 1244. о Косову и Метохији престати да важи ако Русију избаце из Уједињених нација. А зна да Русију не могу да избаце ни из Савета безбедности ни из Уједињених нација!
Године 2009, велики српски патриота (иронија, читаоче, иронија!) Ивица Дачић тражио је да се из Владе Србије уклони фотографија Милана Недића, колаборанта са немачким окупатором у току Другог светског рата у нас.
Речено – учињено!
А сад Вучи и Дачи стају на пут Милана Недића, али нису Милан Недић.
Прави час за текст о Недићу
Зато је прави тренутак да се пише о Милану Недићу и његовој колаборацији. Пошто ће лажљиви Вучићеви сведоци вероватно бранити свог лажног месију причом да је он, као и Недић, ушао у колаборацију са НАТО Империјом против Русије да би спасао Србе од пропасти.
Да се разумемо: овај текст није апологија Недићевог избора. Ђенерал Недић ЈЕСТЕ био сарадник и послушник немачког окупационог режима у Србији 1941-1944, коме је, због тога, Влада Краљевине Југославије у Лондону одузела чин. То је јасно, као што је јасно да је вођа покрета отпора Немцима, ђенерал Михаиловић, био челник легалне Југословенске војске и заштитник предратне државности; јасно је и да је Јосип Броз Тито, вођа комунистичког покрета отпора, био на челу безбожничке револуције чији је циљ био уништење монархије и освајање власти са увођењем тоталитарног једнопартијског система по узору на лењинско-стаљинску диктатуру у Совјетском Савезу.
(…)
Иако закључке препушта читаоцу, потписник ових редова, ипак, не може а да нешто не примети: мада је Србија од 1941. до 1944. године била под правом окупацијом нациста и фашиста, Немци су „петеновској“ Влади ђенерала Недића дали више власти на Северу Космета него што их НАТО Империја данас даје Александру Вучићу. Чак је и територија која је, макар формално, припадала „Недићевој Србији“ била већа него тзв. „Север Косова“ данас. Да и не говоримо о оновременом повратку пет стотина избеглих српских породица у вучитрнски срез, о чему Вучић и његови лажни сведоци данас могу само да сањају.
Недић је рекао да смо окупирани
Не сме се превидети ни следеће: ђенерал Недић је, у својим обраћањима Србима, био јасан – Србија је окупирана, и мора да слуша окупатора:
„Образовао сам, ПО ОДОБРЕЊУ ОКУПАТОРА (подвукао В. Д.), српску Владу, Владу народнога спаса.“
Наравно да то није значило слагање једног слободарског народа са Недићевим ставом. Српски герилци, како легитимисти – ројалисти, тако и револуционарни партизани, делатно су показивали своје неслагање, борећи се против нациста и фашиста. Али, Недић је ипак био јасан – оно што ради, ради по одобрењу окупатора, спасавајући, како је тврдио, Србе од биолошког уништења.
Данашња власт у Србији, међутим, нема храбрости да каже да оно што чини није ништа друго него испуњавање воље Империје, чији је НАТО пакт крајем 20. века два пута бомбардовао Србе осиромашеним ураном – 1995. у Републици Српској и 1999. у Србији и Црној Гори. А онда се, како рече проф. др Ратко Марковић, десило следеће:
„Косово је Србији одузето у освајачком рату НАТО-а против Србије. Статус Косова је решен исходом тог рата. Декларација независности Косова косовских Албанаца је политичко-правно санкционисање тековина агресије НАТО-а на Србију.“
Уместо да се о томе свагда говори и да се то стално има на уму, председник садашње Србије, Вучић, рони крокодилске сузе над Србијом, а плаши се само НАТО газда који му прете неким новим Вељом Невољом. Недић је бар био отворен када се обраћао Србима по допуштењу окупацијске власти: „Данас се врши обрачун највећих сила света. Немој да се мешамо у туђе ствари, јер ко се меша у туђе ствари обично извуче дебљи крај“, говорио је.
Да се разумемо: ово, мада јесте, и није текст о ђенералу Недићу – то је више текст о Александру Вучићу. Ако је Империја која нам је данас отела Косово резолутнија према Србима и Србији него што је то био Хитлер, и ако Вучић има мање надлежности на Косову (чак и на Северу!) него што их је имао Недић, и ако тај исти Вучић иде путем повиновања НАТО окупатору, а (за разлику од „српског Петена“, који је о томе јавно говорио) не сме да призна своје повиновање, онда се заиста поставља питање – зашто је Дачић уклањао Недићеву слику из Владе Србије маја 2009. године.
А да је тешко, тешко је.
Зато смо, ваљда, Срби.
