Прочитај ми чланак
Илустрација: Алексеј Иорш.
Југославија је послужила као експериментална и геополитичка метафора за веће игре са Русијом.
Сједињене Државе су још 1977. почеле да размишљају о „будућности Југославије“. Било је јасно да ће после смрти маршала Тита Москва желети да се приближи новом руководству у Београду и да себи омогући приступ на Балкан и на Јадранско море. CIA је разрадила план за припрему и финансирање опозиције и дисидената „антикомунистичке оријентације“.
Председник САД Роналд Реган је 1987. основао „Комитет за пружање помоћи демократским дисидентима Југославије“, који је изабрао оне „најдостојније“: Алију Изетбеговића из Босне и Херцеговине и Фрању Туђмана из Хрватске. Они су добили задатак да се „баве децентрализацијом“ СФРЈ. Доласком на власт бивших дисидената Изетбеговића и Туђмана, на Балкану је почео рат. Југославија се распала на мале државе под контролом Вашингтона.
Западни медији су, пошто су „за пет плус“ одиграли информациони рат против Србије и обичних Срба, одлучили су да се не зауставе.
„Југословенски сценарио“ , који су саставиле CIA и Бела кућа, није чинила само огромна финансијска и војна помоћ Сарајеву и Загребу, који су тачно пратили сва упутства „ментора из Вашингтона“. Један од главних задатака био је информациони рат против Србије. Од Срба је требало начинити „главне кривце“ за све балканске несреће. Идеолошка и пропагандна машинерија Запада је из дана у дан свом становништву пунила главе, понављајући: „Срби заслужују да буду кажњени.“ У посао су се укључили сви: и председници, и премијери, и новинари. Ево неколико „најискренијих“ изјава:
„Требало би да бомбардујете Србе“, изјавио је папа римски Јован Павле II, обраћајући се америчком председнику Клинтону за време јавног наступа у Денверу.
„Срби су народ без закона и вере. То је народ разбојника и терориста“, изјавио је председник Француске Жак Ширак у јуну 1995.
„Молим се да се ватра небеска обруши на Србе“, изјавио је отац Пјер, познати свештеник у Француској.
„Што се тиче Срба… то је један болестан народ“, изјавио је генерал Жак Кот, бивши командант Унпрофора у Босни и Херцеговини, у Паризу 1997.
„Србе треба бацити на колена“, Клаус Кинкел, министар спољних послова Немачке у мају 1992.
„Срби су злочиначки дупеглавци“, Ричард Холбрук, специјални представник председника САД Била Клинтона у Југославији, 6. новембра 1995. за „New Yorker“.
„Зауставите Србе. Одмах. Заувек“, Маргарет Тачер, бивша премијерка Велике Британије за „New York Times“ у мају 1994.
„Нека се Срби подаве у сопственом смраду“, Хелмут Кол, канцелар Немачке, почетком 1998.
„Рат против Срба није више само војни сукоб. То је битка између добра и зла, између цивилизације и варварства“, Тони Блер, премијер Велике Британије за време НАТО агресије против Србије 1999.
„Срби спроводе терор и силују албанску децу“, Бил Клинтон, председник САД, на прослави 50-годишњице НАТО-а у Вашингтону, 23-25. априла 1999.
„Прошле недеље имали смо деветоро убијених Срба. Ове недеље осморо. То је јасан напредак“, Бернар Кушнер, шеф мисије УН на Косову и Метохији за програм ТВ канала „France 2“ у марту 2000.
„Било је време да се нападне Југославија, надам се да није сувише касно!“, лауреат Нобелове награде за књижевност Гинтер Грас, 26. марта 1999, два дана након што је почело бомбардовање Југославије.
Наставак текста прочитајте на страницама веб портала – РУСКА РЕЧ
(Чланак је делимично преузет уз дозволу Руске речи.)
