Прочитај ми чланак
Фото: Б92
Црногорци су познату мантру „нас и Руса – двеста милиона“ заменили новом и модернијом „нас и Европљана – четири стотине милиона“. Тако су постали снажнији, важнији и, пре свега, многобројнији.
Због љубави према Европи и оданости НАТО савезу, миротворачкој и мртвотворачкој организацији планетарних размера, Русе су бакљама и звиждуцима протерали не само из Црне Горе, него чак и са црногорских фудбалских терена.
Да стара љубав ипак заборава нема, Монтенегрини доказују поруком како немају ништа против да Руси у Црну Гору пошаљу паре, могу и у неограниченим износима, али нека и не помишљају да би могли и да дођу. „А и шта ћете – поручују ђетићи витешке крви – када ни ми више нисмо овде. Отишли смо у Европу.“
Светски експерти и познаваоци сложених међународних односа износе тумачење за понашање фудбалских навијача у бившем Титограду – који је пре тога био Подгорица, а сада Европска Подгорица – да се заправо догодила само мала сценска проба која је имала за циљ да покаже како би се сутра, кад осване свијетла мајска зора, понашала јединствена и смиреноумљена елита Брда и Приморја.
Ако се Русима, због овога, крв не заледи у жилама, онда им спаса нема. Црногорци су јаке, одважне, правдољубиве и рускољубиве Србе истерали и из себе и из Црне Горе, а неће ли обичне Русе који су тамо далеко, далеко од мора… али, то беше нека друга песма. Њу ћемо по завршетку туристичке сезоне која без Руса и Срба све више личи на седам мршавих крава.
Европска фудбалска федерација ће, после инцидента на утакмици две велесиле и уз арбитражу непристрасног Немца, донети одлуку којом ће Русима бити уведене нове економске и финансијске санкције, укњижити три нова негативна бода, а Србима, који увек навијају за руску екипу, поручити да морају признати Косово и са фудбалском репрезентацијом државе Косово одиграти пријатељску утакмицу са резултатом 3:0 за нову државу. Ако неко мисли да смо претерали са новинама (нове санкције, нови негативни бодови, нова држава) нека се неизоставно обрати Црној Гори – тамо је чак и Херцег Нови.
Само узгред наводимо да покушај братимљења Новог Сада и Херцег Новог није успео само због тога што су Херцегновљани претежно Срби.
Иначе, бакља којом је погођен голман руске фудбалске екипе није долетела са трибина подгоричког стадиона, него је случајно испала из беспилотне летилице због непажње пилота који се занео утакмицом. Можда је, невешт подвалама, рачунао да би Црногорци могли постићи гол једино ако убију противничког голмана.
Да фудбал није најлепша споредна ствар на свету међусобним ратом су већ доказале јужноамеричке земље, а шта ће бити, ако до рата дође између Русије и Црне горе, нека се питају Руси. Црногорци још ни један рат нису изгубили. Нису ни добили, али јунака имају и за извоз. А НАТО-у их дају и на позајмицу. Без икакве надокнаде и без цене. Такорећи у бесцење.
Већ видим да Руси, уместо своје тробојне заставе, истичу само њен бели део. Предаће меч и без игре.
(stanjestvari.com – Драгослав Пакић)
