Комисија за повраћај културних добара одлучила је и да се архивска грађа из Вуковара привремено смештена у Војводини врати крајем маја, а вратиће се и 533 предмета археолошке збирке Музеја у Книну.

Мешовита српско-хрватска међудржавна комисија за повраћај културних добара одржала је састанак у Осијеку поводом прецизирања конкретног договора о повраћају културних добара у Хрватску у 2015. години, саопштено је из Министарства културе и информисања Србије. Закључено је да су створени услови за повраћај укупно 533 предмета археолошке збирке Музеја у Книну, која су привремено смештена у Народном музеју у Београду, као и архивске грађе из Вуковара, која је привремено смештена у Архиву Војводине. Повраћај ових предмета биће крајем маја.

Предмети који ће бити враћени у Книн потичу са локалитета Долина, Полача, Врпоље, Марковац и Бурнум. Постигнут је договор и да се прихвати захтев породице Десница, тако да се у што краћем року наследницима омогући повраћај уметничке и архивске колекције ове породице која се тренутно налази на привременом чувању у Музеју Српске православне цркве.

Српска страна није прихватила предлог представника Хрватске да културно благо Српске православне цркве буде смештено у привремене депое у Хрватској. Услов Србије је да културно благо СПЦ мора да буде враћено на место са кога је спасено или да се смести у одговарајуће ризнице СПЦ у Хрватској.

Ово је био први званичан састанак комисије у новом саставу. У фебруару је српски део комисије посетио смештајне и излагачке услове у Далматинској и Славонској епархији, док је хрватски део комисије претходне недеље обишао депое установа у Србији у којима је смештено културно благо које је предмет повраћаја. У наредном периоду очекују се наставак сарадње и даљи разговори на решавању свих отворених питања.

Чланови комисије током јучерашњег дана били су још ангажовани на локалитетима у Хрватској и нису желели да дају додатна објашњења у вези са овим предлозима. Комисију чине Асја Драча Мунтеан, помоћник министра у Сектору за међународну сарадњу, европске интеграције и пројекте у Министарству културе и информисања (председник), Игор Јовичић, секретар Министарства културе и информисања, епископ славонски господин Јован Ћулибрк, Бојана Ристић, министар саветник у Одељењу за међународну културну, просветну, научну, технолошку и спортску сарадњу Министарства спољних послова, Зоран Вапа, директор Покрајинског завода за заштиту споменика културе – Петроварадин, Владимир Радовановић, управник Музеја Српске православне цркве у Београду, Дејан Радовановић, виши стручни сарадник у Покрајинском заводу за заштиту споменика културе – Петроварадин, секретар Комисије је Габријела Маслеша, саветник у Сектору за међународну сарадњу, европске интеграције и пројекте Министарства културе и информисања.

У ранијој изјави за „Политику” чланови српског дела Мешовите комисије за повраћај културних добара из Србије у Хрватску истакли су да ће културно благо бити враћено само тамо одакле је склоњено за време рата деведесетих година прошлог века, као и да ако нема цркве, ако је она, на пример, срушена током рата и није обновљена, неће бити ни враћања културног блага. То је став који су заступали и на састанку са члановима хрватског дела комисије.

Иначе, предлога са хрватске стране да културно благо које не може да се врати тамо одакле је склоњено, буде смештено на неко друго место било је и раније. Андреа Златар Виолић, доскорашња министарка културе Републике Хрватске, је 2012. године рекла да постоји идеја да се у Ернестинову код Осијека отвори музеј за експонате који се не могу вратити у своја матична подручја.

Владика далматински Фотије, који је на челу епархије из које је спасено највише предмета који су још увек на листи за враћање, у недавном интервјуу „Политици” објаснио је да повратак културног блага и повратак народа мора бити паралелан процес. Он је тада изјавио и да је за Српску православну цркву неприхватљиво да будућност Срба у Далмацији буде у музејима.

У оквиру рада Мешовите комисије за повраћај културних добара до сада је у Хрватску враћено више од 20.000 инвентарских јединица, културних добара склоњених из цркава, манастира, музеја, приватних колекција. Од 2012. године Хрватска од Србије потражује нешто више од 1.000 предмета, углавном икона које су власништво СПЦ у Хрватској, али и предмета из приватних колекција и институција културе. Споразумом о повраћају културних добара, Србија је преузела на себе обавезу рестаурације и конзервације културног блага евакуисаног из Хрватске, док је Хрватска преузела на себе да обезбеди одговарајуће услове за повраћај.

(Политика)

Ознаке: културно благо, Србија, српско благо, Хрватска