Прочитај ми чланак
Фото: Милена Ђорђевић
– Изговорена реч у ратним условима и ратној ноћи обавезује много. Све је то оставило дубоке последице на мене и на моје здравље. Изборио сам се, остала је само брига да се не поврати – открива први глас Београда из 1999. године
Аврам Израел (64), начелник Центра за обавештавање у време бомбардовања, био је један од симбола тих веома тешких дана по нашу земљу и грађане.
– Добар дан. Прво желим да се захвалим на сећању у име Центра за обавештавање и осматрање и више стотина припадника резервног састава те службе. Оно што је за мене важно јесте да сам жив, да сам овде, да вам се јавим и после 16 година од почетка НАТО бомбардовања. Не живим ни боље, а ни горе, као и већина у овој земљи…
Како каже, и даље не верује да се неко на крају 20. века дрзнуо да бомбардује једну земљу.
– Иако све што је ружно треба заборављати, шта нам је све порушено, колико жртава је било, не могу да се отмем утиску свеопште беде и посрнућа Србије у којој нам млади одлазе главом без обзира, епидемије канцера као последице бомбардовања – прича наш саговорник и додаје да због свега што нам се дешава последњих година бомбардовање није готово јер нам Запад и даље заврће руке, а Срби оболевају од канцера наводи Израел.
Израел који данас ради у фирми у којој је 20 година сувласник напомиње да Косово данас није ништа више наше него што је било те 1999.
– Напротив, мање је наше, а уместо извињења за све губитке, и даље нам заврћу руке- каже он – каже он.
Његов глас је био добар у зло време. Питамо га шта му је то донело, а шта узело и колико му је било тешко да живи с тим да управо он обавештава народ да вреба опасност из ваздуха.
– Наравно да је било тешко. Тада су од микрофона сви бежали. Изговорена реч у ратним условима и ратној ноћи обавезује много. Сећам се добро тог периода велике цензуре. Био сам чак и склоњен, у тоталној илегали у свом граду. Све је то оставило дубоке последице на мене и на моје здравље. После бомбардовања сукобио сам се опаком болешћу, тумором, али чим се јављам, значи да сам ту. Изборио сам се, остала је само брига да се не поврати – открива Израел.
Упркос томе што је саопштавао најгоре вести у најтеже време, стекао је велику симпатију Београђана.
– Ни после 16 година, Центар за обавештавање није добио ниједно признање, иако знамења деле свима. Постоји негде у фиокама захтев за моје одликовање са 700 потписа Београђана због истине за коју сам се борио, међутим, од тога нема ништа. Морам признати да ми највеће признање одају Београђани и добар део Србије који је слушао Студио Б у то време. Људи ме свакодневно препознају по гласу. Искажу то смешком или лепим поздравом, уступањем места у реду за неку услугу – закључује Аврам Израел и не крије да би се опет, не дај боже, одазвао сличном позиву – завршава Аврам Израел.
(преузето са Телеграф; извор Наше Новине)
