Удружење Архитеката Србије и Друштво Архитеката Београда је почетком ове и крајем прошле године, добронамерно и професионално упозорили на штету коју град Београд може имати реализацијом Београд на води на начин како су Влада Србије и руководство Србије  замислили и како бахато данас спроводе у дело тај пројекат.

То, да једна макета, за коју се не зна ни ко ју је урадио ни одакле је дошла постане главна матрица даље разраде просторног плана највреднијег дела Београда Удружење Архитеката Србије и Друштво Архитеката Београда сматрају нечувеним ругањем струци и свим становницима и Београда и Србије. Србија има 4500 архитеката и урбаниаста, од тога 2500 само у Београду.

Током прошле године учињени су низ законских прекршаја а како се чини, све у интересу једног страног инвеститора.

Проглашен је његов лични интерес (да гради станове и канцеларије) за јавни интерес како би се урадио просторни план посебне намене.

Измењен је Генерални Урбанистички План који важи до 2021 године.

Прекршен је и злоупотребљен Закон о стручној пракси као и Закон о планирању и изградњи.

Прекршен је Устав Републике Србије и то члан 89 који говори о културном наслеђу и општем интересу народа и државе.

Прекршена је Међународна повеља о праву на град и друге бројне конвенције, препоруке, резолуције, правила и смернице усвојене од стране Савете Европе који се баш односе на овакав конкретан проблем какав је Београд на води, које је Србија потписала и ратификовала. Навешћемо само нека од њих:

Прекршена је Амстердамска Декларација Савета Европе – Повеља о архитектонском наслеђу из 1975 год.

Прекршена је Конвенцију о заштити европског архитектонског блага Савета Европе из Гранаде 1985 год, ратификоване 2001 год.

Прекршена је Европска конвенција о пределу Савета Европе из Фиренце, донету 2000. год. а ратификована 2011 год.

Прекршена је Конвенција Савета Европе о управљању културним наслеђем Републике Србије, ратификована 2010 год.

Питање је колико је рационално кршити толико важних конвенција Савета Европе у тренутку када Србија отпочиње преговоре о чланству у Европској Унији.

Прекршене су бројне декларације и повеље које је донео УНЕСЦО и то једну од веома важних а то је Бечки Меморандум о управљању историјским урбаним пејзажем из 2005. год. и као и препоруке о историјском урбаном пејзажу из 2011 год.

Прекршена је Повеља о очувању историјских градова и урбаних подручја из Вашингтона – 1987 год.

Прекршена је Конвенција о очувању нематеријалног културног наслеђа коју је наша држава ратификовала 2010 год.

Прекршена је међународна Препорука о чувању културних добара угрожених јавним и приватним радовима из 1968 год.

Прекршена је светска Декларацију о очувању духа места из Квебека – 2008 год.

 

Натеран је Урбанистички Завод Београда да уради накарадан просторни план који је професионално апсолутно неприхватљив и непоправљив ни по једном основу. У том исхитреном и из једне макете импровизованом плану није решен нити један проблем веома сложене укупне инфраструктуре локације која је и данас саобраћајно неприступачна. У том плану нема ни једног јединог креативно смисленог урбаног простора, нити једне урбане угодности која би му привукла масе пешака којима би овај део града морао бити посвећен. Успешних реализација ове врсте има у стотинама градова који леже било на реци било на мору. Само један Менхетн има бар десет врло успешно решених Њујорка на води, а да не говоримо о Дрездену, Стокхолму, Барцелони, Бостону, Сиднеју и др.

Притом овај унатрашке ниоткуда план игнорише окружење, игнорише историјско наслеђе, игнорише геологију, игнорише хидрологију, а нарочито игнорише друштвено-економску оправданост, што ће рећи нема појма шта ће из тог таквог плана на крају испасти и колико ће то на крају коштати.

Натерена је струка да се озбиљно бави јавним увидом једног потпуно неозбиљног плана где су чак и улазни урбанистички параметри кривотворени.

Огроман број озбиљних примедби и анализа предложеног просторног плана указао је да је његова реализација на овом простору сасвим неодржива по сваком аспекту, те једини смислени закључак може бити хитна обустава овако замишљене реализације Београд на води.

Добра страна је што приводите крају расчишћавање овог дела града. Добра ствар је што се ту може формирати велики парк на самој обали реке са богатим шеталиштем уз Саву.

Ово би било све што би на том месту требало изградити у овом тренутку наше друштвено-политичко-социолошко-културолошко-финансијске стварности.

Овај важан локалитет на више од 100 хектара централне зоне Београда исправно се сагледава као будући Центар главног града, али се мора решавати подједнако обухватајући обе обале реке Саве, а никако само њену десну обалу. Ово ће доћи на ред када наша држава и наш град – кроз 20 или 50 година – буду имали довољно средстава да на овој локацији изграде оно што Београду заиста треба – а то је 90% културног садржаја, а не понижавајућих 2% како је за сада предвиђено.

Тада сигурно неће бити 2 милиона квадратних метара стамбеног и канцелариског простора јер то на том месту неће никада бити потребно Београду. Поготово му неће требати џиновски шопинг мол на том месту, нити џиновска кула од 217 метара висине на том месту, нити паркинг за 40.000 аутомобила на том месту.

Оно што сада треба Београду а добро је што је и део вашег програма су:

Завршетак железничке станице Прокоп јер се гради више од 40 година
Завршетак нове аутобуске станице на Новом Београду
Завршетак путне обилазнице око Београда јер се гради више од 40 година
Завршетак теретне железничке обилазнице око Београда
Завршетак прве линије правог Метроа која ће бити главни јавни превоз до центра будућег Београда на води,јер је то једини начин да се на овом месту реши саобраћај.
Завршетак Интерцептера и фабрике за пречишћавање отпоадних вода у Великом Селу
Дунавац на Ада Хуји од еколошке срамоте учини чистим и пловним.

Тек када ово све изградите может се рећи да је садашња власт до сада најуспешнија градска власт.

Пре него што се закопа први ашов по нацију спасоносног и усрећитељског Београда на води мора прво да се заврши све ово горе побројано, а за то је потребно бар 10 година. Тек наредних 10 година може да се граде куле ако се буде градили по 200.000 метара квадратних годишње да би се достигло 2.000.000 квадратних метара. Да би опремили грађевинско земљиште у Савском амфитеатру и изградили све што је потребно , пре станова и канцеларија којих и сада има на претек ,потребно је да се уложе бар три до чак четири пута више од арапског инвеститора из Абу Дабија.

Да ли су републичке и градске власти објаснили Београђанима и становницима Србије у какав се улази финансијски ризик,

Да ли објашњено како и коме и када ће се продавати луксузни станови, када ће то 20 година бити градилиште у блату и прашини као што то обично буде.

Да ли власти знају како ће однети 3.000.000 кубних метара ископа из оног саобраћајног гротла.

Да ли знају и како ћете решити саобраћај када се ниједна постојећа улица не може проширити.

И како ће обезбедити 25.000.000 кубних метара воде дневно. Нови Макиш?

Да ли знају како ћете обезбедити 100 МW нове инсталисане снаге ел .енергије?

Од свега овога нема ни речи у ружичастом  од градских власти усвојеном просторном плану.

ЗАКЉУЧАК

Академија Архитектуре Србије је репрезентација струке у Србији и чине је људи који су последњих 60 годинапланирали, пројетовали, и градили Београд па је сасвим логично и разумно уважити овде изнете њихове ставове.

Ако и овог пута реч  архитеката остане за републичке и градске власти неважна као до сада, власти Србије и Београда ће бити најдиректније одговорни за сав хаос који ће ускоро настати у српској престоници.

(Преузето са Гугл + странице – Саша Ребић)

Ознаке: арапски инвеститори, Београд, Београд на води, град Београд, дивља градња, корупција, српски архитекти