Прочитај ми чланак
Велику забринутост и огорчење око 3.300 радника „Трепче” изазвала је најава владе Косова да ће се у понедељак, по хитном поступку на седници њихове скупштине наћи и измене закона о јавним предузећима. Овим изменама практично би се и северни део Трепче, од којих зависи опстанак преосталих Срба, ставио под власт Приштине. Ово узнемирење је, како за „Политику” каже Јован Димкић, генерални директор „Трепче север” , потпуно разумљиво јер радници и Срби и Албанци, добро знају да су они били увек прве жртве политичких сукоба и манипулација. Ово је закључак и пословодства и синдиката овог предузећа.
„Трепча” је компанија која својим радом омогућава егзистенцију већини становништва на северу Косова, а намера је да се, како сматра и менаџмент и синдикат, без икаквог правног основа доведе у потпуно зависан положај од албанских власти. Садашња власничка структура „Трепче” осим низа акционара јасно, као већинског власника дефинише Фонд за развој Србије то јест државу Србију као већинског власника. Ово у „Трепчи север” третирају као правно насиље.
– Ми као руководиоци и синдикат, као представник радника немамо намеру ни моћ да преузимамо на себе ингеренције решавања правног статуса. Зато тражимо да се хитно у дневни ред преговора у Бриселу стави управо решење проблема статуса „Трепче”, али и других друштвених предузећа на Косову, како би се нашло решење које је прихватљиво за обе стране – каже Димкић.
У супротном, сматрају у „Трепчи” може веома брзо доћи до драстичног погоршања укупне економске, али и безбедносне и политичке ситуације на Косову и Метохији, што може довести до исељавања.
„Трепча” је данас један комбинат, један привредни субјекат са два система. Све је двоструко: и администрација и производња и директори и прописи по којима се послује. Тешко за сналажење, још теже за пословање, али и неопходно за опстанак на Косову.
– Управо нерешени правни статус највећи је проблем. Од 1999. године подељени смо по етничком а не технолошком принципу на „северни” и „јужни” део. Тамо је остало око 70 одсто капацитета, четири рудника међу којима је највећи и најпознатији „Стари трг”. Официјелно смо једна, а суштински смо две технолошко-економске целине. Свакодневно се боримо са опструкцијама, прескачемо или заобилазимо препреке које нам поставља косовска администрација. У свом раду успевамо да задовољимо прописе Републике Србије, Унмика, али и косовску регулативу – каже Јован Димкић, генерални директор холдинга „Трепча север”, истичући да и међународна заједница преко више амбасадора на Косову подржава налажење решења које би омогућило нормалан рад овог привредног гиганта.
„Политика” је већ писала о препрекама које приштинска администрација поставља руководиоцима „Трепче” који настоје и успевају, упркос свему, да подигну производњу. И власти Србије и Унмик дали су сагласност, али је албанска администрација забранила продају читавих брда од 2,5 милиона тона гранулисане шљаке са јаловишта.
То је отпад који садржи олово и цинк. Нимало здрав, еколошки опасан, па је тим пре одлука албанских власти неразумнија.
– Сами смо успели да обновимо погоне флотације, у шта смо уложили више од два милиона евра. „Трепча – север” уредно исплаћује плате које су у просеку око 450 евра, али за рударе и металурге од 700 до 900 евра – највише у региону. Са југа је дошло, после бомбардовања 1999, још око 2.000 људи и нема посла за све. Зато смо се организовали тако да се радници смењују сваког месеца. Они који не раде добијају по 30 евра од фирме, а из буџета Србије им се исплаћује „привремена накнада” за незапослене особе. Око 1.200 је реално запослених, па је јасно да је „Трепча” за север Косова и Метохије и социјално изузетно важна. Она је стожер опстанка народа у овом делу – каже Димкић.
Куриозитет је да су рудници „Црнац” и „Бело брдо” са обе стране административне линије. Када уђете у окно „Црнца” из централне Србије, можете да изађете на Косово. Ако пак у главно окно „Белог брда” уђете на Косову, руду можете да копате у Србији. Подземне границе још нису повучене.
– „Трепча север” је апсолутно ликвидна фирма, све обавезе према добављачима уредно се измирују. Све финансирамо сами – понавља Димкић, податке од прошлог лета и додаје да ни кредит од било које банке не може да добије. Каже и да је 6. августа, на дан рудара оборен рекорд у производњи руде упркос свим ненормалним условима.
– У јулу смо произвели 1.900 тона концентрата олова и цинка што су најбољи резултати у историји и тада сам рекао да само спољни фактор може да поремети овај успон у раду. И то се, сада догађа. Оно што морам да истакнем у овој ситуацији јесте чињеница да је „Трепча” подељена административном линијом, али да се са северне, српске стране остварују неупоредиво бољи пословни резултати иако је Албанцима припао најбогатији рудник „Стари трг – каже Димкић.
Када се руда преради, добија се концентрат олова и цинка. Продаја концентрата обавља се јавним оглашавањем за сваку годину по регулативи Унмика која је усклађена са европским прописима. Годишње на северу произведе 15.000 до 17.000 тона концентрата. То је све је резултат повећања продуктивности и до 70 одсто по раднику, наводи Димкић.
Цена ових метала зависи од котирања на Лондонској берзи, али и од квалитета, влажности, трошкова прераде… Уз ово се прерадом отпада (на пример старих акумулатора) – због чега је производња кампањска, повремена – произведе и око 1.000 до 1.500 тона рафинисаног олова.
О вредности „Трепче” било је много нагађања. Помињане су милијарде. Свакако, она вреди много, пре свега омогућава опстанак народа, плате онима који живе са оне стране Копаоника, на самом почетку ибарске клисуре.
До сада је утврђено да у рудницима „Бело брдо” и „Црнац” има наслага тешких 2,5 милиона тона. Зато се и копа Копаоник са оне стране.
И да географски свима буде јасно. Граница са Косовом, коју данас зовемо административна линија, иде преко Копаоника, чије име и потиче од копања руде, до самог Панчићевог врха. Дакле скијаши на Копаонику често крећу ка стазама са саме линије поделе.
(Политика)
