Прочитај ми чланак
Радници Прокупца а.д. Београд воде и даље битку с ветрењачама. Против радника који штите државни интерес окренули су се сви – од стечајног управника, преко власника Прокупца па све до државног врха који не мари за државну имовину и радничка права.
Епски дани радника Прокупца и њихова борба против криминала почела је 28.8.2008. године када је скупштина предузећа донела одлуку о удруживању своје фирме с фирмама чији је власник Слободан Симић. На тај корак су се одлучили када је у фирму стигло писмо о намерама, „успешног“ бизнисмена Симића, о плановима и стратегији развоја предузећа.
Од обећања да ће од удруживања највећу корист имати радници јер ће то предузеће бити најуспешније на Балкану – од тог обећања остала је само констатација „обећање лудом радовање“. Уместо најуспешнијег предизећа у југоисточној Европи, радници су сада након велике преваре од стране Симића остали на улици.
Ово предузеће у Београду имало је преко 600 запослених, са залихама сировина и готових производа преко 300.000.000,00 динара и имовином вредном више милијарди динара, данас се налази на ивици самог руба пропасти. Брендове „Стомаклију“ и „Манастирку“ Симић је себи присвојио, наравно чистом преваром а сада и преостале сировине и залихе из Прокупца а.д. Београд који се налази у Кумодрашкој улици камионима пребацује за Прокупље, где има намеру да пуни флаше, продаје брендиране производе и новац од продаје присвоји искључиво за себе, причају разочарани радници које сам затекао јутрос испред саме фабрике.
На питање зашто су се појавили и шта раде испред фабрике из које су избачени, један од акционара и оштећених с тугом ми препричава очајну ситуацију у којој су се нашли:
„Окупило се нас 50 јутрос овде одмах након што сму чули да су камиони прексиноћ кришом сировине износили из фабрике. Закон забрањује да се за време стечајног поступка овако нешто дешава, ово је кривично дело. Власник је узео приватно обезбеђење и забрањено нам је да приђемо фабрици а стечајни управник је под његовим надзором.
На превару је присвојио наше брендове а поткупио је и политичаре с власти тако да наше кривичне пријаве нико не разматра, чак напротив, Симића често виђамо у друштву министра Антића. Премијер није желео да нас прими а у Тужилаштво кажу да немамо довољно доказа већ нам и сугеришу да их сами прикупимо“.
Како време одмиче окупља се све већи број незадовољних и очајних радника.
„Ми само желимо да радимо. Желимо да фирму ставимо на ноге јер за то имамо капацитет али нас држава није заштитила од превараната.
Уместо да власт хапси лопова који је је опљачкао преко 20 милина евра и раднике остваио на улицу, они су чак и жандармерију слали на нас да нас избаце из фабрике, и то у мају месецу за време временских непогода које су тада задесиле Србију и ванредног стања.
Несрећни смо јер наш проблем је остао непознат јавности иако смо обилну документацију о криминалним радњама Симића доставили свим државним органима и медијима. Вучићу смо писали, ишли у Владу али авај. Резултат је нула. Ми за њих не постојимо. За данас смо позвали и медије али видите да се нико није појавио. Са нама су данас овде само представници Српске радикалне странке, у даху изговара један од ојађених радника.
Примећујем да су представнике Српске радикалне странке окружили сви преварени радници и вапе за помоћ. Машу папирима и кривичним пријавама. Уместо медија појављује се полиција и од опљачканих радника траже дозволу за јавни скуп. У том момену приватно обезбеђење скида катанац с капије фабрике, ваљда да полиција колима уђе.
„Одлично да сте дошли, катанац је одмах скинут. Коначно и врата фабрике су отворена, то је и једино што су радници тражили“, обратио се полицији функционер СРС, Миљан Дамјановић.
Збуњени припадник приватног обезбеђења фабрике брже боље је затворио капију и чекао расплет новонастале ситуације.
Након краћег разговора представника полиције и функционера СРС, Филипа Стојановића и Миљана Дамјановића представници јавног реда и мира нестали су у правцу фабрике.
„Од полиције смо тражили само једно, да раде свој посао, спрече крађу сировина и приведу оне који су ојадили предузеће и раднике“, обратио се Миљан Дамјановић радницима.
Агонија овог некадашњег гиганта се наставља, а ја сам имао моралну обавезу да обавестим јавност о дешавањима и страшној борби радника Прокупца а.д. Београд. Борба се настваља а да ли ће радници победити криминалце које су блиски садашњој власти још ћемо видети…
(Србин.инфо, Теша Тешановић)
