Прочитај ми чланак
САМО САТИРА СРБИЈУ СПАШАВА
Република Србија и за сада непозната међународна, религијска, окултна, тајна или интерпланетарна организација потписом на овај документ споразумеле су се о следећем, те то јавно и објавиле:
– да ће ускоро престати цењкање о томе када ће и под којим условима Србија (а и преостале земље региона) ући у Европску унију, укључивши и развлачења о томе када ће се и под којим условима отварати појединачна приступна поглавља, јер је ступидно да се погађамо о скоро истим стварима наредних 35 пута, кад ће се ионако о свему томе погађати само у једној, последњој, тридесет шестој прилици. Ако, наравно, до ње икада дође;
– да се решење односа између Запада и Русије налази или за заједничким преговарачким столом или у Украјини или у међусобној размени интерконтиненталних балистичких ракета, а не у одговору на питање хоће ли или не у Србији зимус бити хладно уз огромне новчане уштеде, а да у Русији истовремено остану без овдашњих јабука и сирног намаза, уз тек мало ушпараног новца. Оба потписника овог споразума се обавезују и да ће ово додатно објаснити свим јефтиним политичким поенима склоним елементима како из Србије тако и из заинтересованих земаља широм региона, Европе и света;
О АУТОРУ
Војислав Жанетић је српски сценариста и колумниста дневних новина „Вечерњих новости.
Написао је сценарио за представе Индексовог Радио Позоришта: ”Источно од Рајха”, “Брат и Мир“, “Тамо далеко је сунце“, “Свет или Ништа, “Опроштајни Концерт“ (са Драгољубом С. Љубичићем).
Аутор је и књиге дечјих прича – „Бића о којима мало знамо“. Добитник је награда “Бранко Ћопић” за сатиру и Невенове награде за дечју књижевност.
Од 1992. године бави се адвертајзингом у агенцијама Сачи и Сачи и Огилви и Мадер.
– да ће Србија, а поводом свог учешћа у ратовима деведесетих, једног лепог засад непознатог дана бити третирана исто онако као Немачка, Италија и Јапан 1960. године, ако се рачуна да су нововремени ратови Србије завршени 1999. године, то јест пре 15 година. Или да третман буде минимум као што је био за поменуте земље 1990. године, а ако се узме у обзир разлика између ратова, броја ратних злочинаца и разлике у квалитету и квантитету ратног учествовања, генерално. Заузврат, Србија ће одустати од уједињења при евентуалном паду овдашњих берлинских зидова, кад год они буду пали;
– да ће Србија пристати на све услове Међународног монетарног фонда који су прописани, рецимо, Португалији, Грчкој или Ирској, а под условом да се добије макар део помоћи које су ове државе добиле током економске кризе. За, рецимо, португалских 78 милијарди долара помоћи, добијених 2011. године, Србија је, између осталог, спремна и да први стихови химне „Боже правде“ буду „Хероји мора, племенити људи, храбра бесмртна нацијо“, а што су сада први стихови португалске химне. Издавање српског пасоша Роналду се такође подразумева;
– да ће Србија истовремено зауставити задуживање, умањити буџетски дефицит, и побољшати свој економски положај путем смањења куповне моћи становништва, продаје државне имовине, кресања државних плата и пензија – а уз отпуштање дела администрације и без адекватног повећања броја запослених у приватном сектору. Србија се надаље обавезује и да ће, у складу са претходном логиком, сличне мере применити и у медицини, где ће се убудуће све болести лечити искључиво смањивањем температуре и продајом имовине оболелих, а што се може додатно убацити и у Споразум о стабилизацији и придруживању, ако је то потребно;
– да се у Србији организује серија едукација за политичаре, привреднике и банкаре, инспирисана адекватним постојећим међународним искуствима, а са циљем додатног појашњавања чињенице да капитализам не значи препродају презадужених фирми слабо постојећим стратешким партнерима из иностранства, те да ако је то неком овде и успело једном, не значи да ће сваки пут. Едукацију пропратити пажљивом презентацијом кривичног законика и превентивном екскурзијом по затворским институцијама, без гаранције сигурног повратка на слободу;
– да ће свака поправка или сваки накнадни додатни члан овог споразума имати за циљ: да деца престану да туку дечје песнике; да навијање за спортске клубове престане да буде животно фатална делатност; да се ниски природни прираштај не погоршава економским егзодусом или погибијама на ауто-путевима; да јавно лицитирање о професионалности наручених убистава и лепоти починилаца и званично постану будалаштина; да таблоиди не буду оријентир за предвиђање државне политике; да се буде медијски приметљиво кад правни систем функционише и судови раде, а не обрнуто; да се државно-планска привреда предаје ђацима на часовима историје, а не гласачима у првим минутима „Дневника“; да се оно што недостаје допише по жељи и вољи читалаца овог споразума, јер новински простор одређен за овај споразум не дозвољава више од наведеног.
Споразум потписан у Београду, новембра 2014.
У случају спора,
надлежна је историја.
(Вечерње новости)
