Да би заштитило руске интересе на Арктику, Министарство одбране РФ је формирало нову војну формацију „Север“, која ће имати обједињено командовање а у њу ће улазити Северна руска флота, затим, космичке и ПВО јединице, авијација и друге јединице, који су до сада били у Мурманској и Архангелској области. Због тога су после тридесетак година реанимиране некадашње совјетске базе које су престале да раде кад се распао СССР. Програм заштите севера проводи се по програму „Арктик-2020“.

Од 38.000 километара границе арктичке обале, чак 22.000 километара припада Русији. Контролисати такву дугачку границу је готово немогуће. У новој војној доктрини Русије, која ће бити усвојена до краја године, биће прецизирани и задаци армије у подручју Арктика. Како је више пута истицао председник Путин, армија треба да обезбеди сигурност арктичке зоне која ће дугорочно осигуравати РФ снабдевање не само нафтом и гасом, него и металима, али и рибом.

Руски војни бродови ће до краја септембра завршити транспорт потребних материјала, војне технике и наоружања за групу јединица које ће бити лоциране у базама на Арктику. Генерал армије Дмитриј Булгаков, заменик руског министра одбране, каже да су у базама где ће бити јединице већ створене залихе горива, хране, одеће и лекова за наредних годину и по дана.

Булгаков објашњава да ће се ускоро у места где ће бити војне базе арктичке зоне пребацити и ново наоружање, савремена и специјална техника на гусеницама и точковима. Тамо се граде и зграде у којима ће живети војна лица и њихове породице. Војницима је намењена нова врста униформи која им омогућава да обављају дежурства чак и на минус 55 степени!

Почетком септембра из града Североморск кренуо је конвој бродова ка новосибирским острвима. Стална војна база за Северну флоту ствара се на Новосибирским острвима арктичког региона. Командант Северне флоте, адмирал Владимир Корољов каже да је главни задатак конвоја бродова да довозе војнике, официре и технику.

И лани су руски војни бродови пловили ка Новосибирским острвима где је довезена техника да се обнови авио-база „Темп“ на острву Котељниј. Тамошњи аеродром „Темп“ није се користио 27 година. На почетку ће у тој авио-бази бити двестотињак људи и 40 јединица технике. Довезени су модули стамбених и других објеката. Иначе, острво Котељни се налази на источном делу Северног леденог океана. Ваздухопловна база ће бити опремљена најновијим технологијама тако да ће моћи да полећу и слећу авиони и у најтежим временским условима. На аеродрому ће, како је најављивао начелник генералштаба Валериј Герасимов, бити ескадрила пресретача МиГ-31 која ће покривати тај регион.

 

ПУТИН: НЕ ИСКУШАВАЈТЕ НАС

– Активност коју су почеле водеће светске војне силе око Арктика, постављају пред Русију задатак да обезбеди наше интересе у том региону. У условима светских економских и других потреса увек постоји страх да ће неко решавати свој проблем на туђи рачун путем војног притисака. Није случајно што се данас чују гласови да ће готово сигурно ускоро „објективно“ постати питање о томе да се национални суверенитет не треба распрострањивати на богатство глобалног значаја. Таквих, чак и хипотетичких, могућности у односу на Русију не може бити. То значи да никога не треба да доводимо у искушење својом слабошћу – написао је у једном ауторском чланку пред председнике изборе 2012. Владимир Путин.

 

Први авиони после више деценија на аеродром „Темп“ слетели су у октобру 2013. Војно-транспортни авион АН-72 довезао је ствари и технику потребну том аеродродрому који је у совјетско време почео да се користити 1949. и радио је све до почетка деведесетих година када се распао СССР. Тада је због беспарице престало истраживање Арктика па је и аеродром постао непотребан. С новим ентузијазмом Арктик су Руси поново почели да истражују 2012. године.

Ускоро би требало да проради и најсевернији ледени аеродром на свету на острву Грем-Бел, који се налази на аерхипелагу Земље Франца Јосифа који је био активан од педесетих до деведесетих година прошлог века. На најсевернијим деловима Русије направиће се ланац аеродрома на које ће слетати војни и цивилни авиони. Ускоро ће почети обнова аеродрома на острву Врангел на Земљи Фрање Јосифа. Обновиће се и запуштена авио-база Тикси која се налази на северној руској обали. Из тих војних база ће пратити и чувати руски извори нафте и гаса у том региону. Такође ће се нагледати пловидба трговачких бродова који буду пловили северним морским путем.

Андреј Губин, руководиоц нучних програма Руског института стратешких истраживања, сматра да је конфликтна ситуација у зони Арктика могућа, поготово кад се знају различите амбиције око тога шта коме припада у приарктичкој зони.

– Русија сигурно неће бити иницијатор „битке за Арктик“, али сигурно неће ни допустити да се не поштују њена права – каже Андреј Губин.

У току украјинског жарког и крвавог лета, средином августа 2014. министар иностраних послова Канаде Џон Берд је имао потребу да проговори о леденом Арктику и да запрети чак и ратом.

– Ми смо дубоко забринути војним припремама Русије за Арктик и спремни смо да силом бранимо своје интересе у том региону. Арктик је за нас стратешки приориотет и бранићемо га свим снагама – изјавио је канадски министар Берд у интервјуу данском листу „Берлингске“. Вест су пренели многи листови јер је већ познато да Отава и Москва претендују на ширење свог појаса на Арктику у делу подводног хрбата Ломоносова. Дан касније канадска амбасада у Москви је објавила да њен министар није уопште рекао да Канада планира да користи војну силу против Руса на Арктику. Министар категорички тврди да је тај део интервјуа дански новинар измислио.

Како год, неспорно је да се Канађанима не свиђа то што Руси намеравају да појачају своју стражу на Арктику. Канађани планирају да направе војни центар за обуку, а од 2008. године Канада одржава на свом делу Арктика војне вежбе чији је задатак заштита суверенитета Канаде на крајњем северу.

Само пар дана касније руски председник Владимир Путин је говорио о прављењу и обнови војне инфраструктуре као и база Министарства за ванредне ситуације Русије на Арктику.

– То је наша територија и ми морамо обезбедити пролазак конвоја и бродова трговачким пловним путевима – објаснио је Путин. Русија ће у освајању Арктика до 2020. године потрошити из државног буџета око 630 милијарди рубаља.

Експерти тврде да се у области Арктика налази седам одсто светских залиха нафте и трећина гаса. Геолози процењују да се тамо могу такође пронаћи велике количине злата и других племенитих метала као и драгог камења. Такво богатство привлачи не само десетак земаља које имају излаз на мора арктичког рејона него и друге. Зато је и разумљиво што земље тог региона хоће да што пре заштите оно што мисле да њима припада. Међутим, мора се знати и то да за експлоатацију тог великог богатства под дебелим сантама леда треба направити нову и прилично сложену технику која може да ради у изузетно тешким условима. Засада такву технику нема нити једна земља па ће и за њу бити потребна велика улагања. А први задатак ће добити бродоградилишта – да направе моћне и савремене ледоломце који ће кроз артикчки лед крчити пут другима.

ЦИНК, ОЛОВО, ЗЛАТО…

На архипелагу Нова земља у ували Белушја губа, тамо где је некада био атомски полигон, завршава се градња луке за бродове и прави се потребна инфраструктура. Због тога што ће се у том делу улагати у велики пројект за добијање олова и цинка, предвиђено је да се аеродром „Рогачово“ користи не само у војне, него и у цивилне сврхе. Градња и модернизација аеродрома помоћи ће армији да тамо добије праву војну базу на архипелагу Нова земља. Предвиђа се да ће рудник и топионица почети да раде 2019. године. Геолози тврде да су тамо откривене највеће залихе цинка и олова на свету. Осим тога, рачуна се да ће се добијати и сребро. Експерти оцењују да су залихе тих метала у том региону око 9,5 милиона тона. Посебно је важно да се руде цинка и олова налазе на малим дубинама па ће новоизграђени комбинати имати доста сировина. До увођења санкција Русији, било је речи да би се као инвеститори у тај пројект могле укључити и компаније из Шведске и Шпаније.

(Вечерње новости)

Ознаке: арктик, војне базе, Русија