Прочитај ми чланак
Хоће ли се на примеру Врачара и Војводине урушити и последњи дах опозиције или ће једна од централних београдских општина и најбогатији део Србије успети да се одупру незајажљивој потреби Српске напредне странке да апсолутно завлада на свим нивоима власти осиромашене и од демократије дуго деценија одучене јавности?
Почнимо и задржимо се на Врачару. Од када је уведено вишестраначје у Србији, Демократска странка је на локалним изборима добијала највише гласова грађана који живе у једној од најгушће насељених комуна на чијем се брду уздиже Храм Светог Саве.
О АУТОРУ
Јелена Арсеновић има своју колумну у франкфуртском листу Вести где објављује друштвено-политичке коментаре у вези Србије и српског народа.
Да ли је то добро или лоше, већ је ствар политичког опредељења, али је чињеница да сваки пут када су гласали бирачи нису кажњавали актуелну власт већ су јој продужавали живот.
Временом се међу Слобиним социјалистима, а сада свемоћним напредњацима увукла нагонска потреба да се пошто-пото морају домоћи Врачара. То је постао симбол докусуривања противника и његовог тврдог језгра. А није на одмет ни прескуп врачарски квадрат.
Тај им је сан већ 24 године остао недосањан. На последњим локалним изборима пре две године, од 45 одборника 25 је изабрано са листе „Драган Ђилас избор за бољи Врачар“. У међувремену, јер Србија није Врачар, демократе су стигле и да се поделе. Ђилас је постао председник ДС, али само накратко, а одбачени Тадић се са групом следбеника увређено иселио из Крунске и формирао Нову демократску странку.
А како су пре две године прошли напредњаци на Врачару? Освојили су седам одборничких мандата, у процентима нешто мање од 15 одсто. Ни то што су социјалисти, њихов коалициони партнер са републичког нивоа, прошли још лошије, освојивши само четири мандата, није их спречило у амбицији да на све могуће начине покушају да прекомпонују локалну власт у своју корист.
Математика им није ишла у прилог, али бесрамност, мито, корупција, то је терен на којем су показали завидно умеће. Када сада одете на сајт Општине Врачар, видећете да се у одборничкој групи СНС налазе имена која нису била на њиховој изборној листи. У напредњачкој визији демократије, што су избори даља прошлост, пропорционално се увећава њихова одборничка група, па уместо седам напредњаци сада имају двоцифрен број одборника.
Не треба вам много маште да одговорите на питање, шта је то поткупљиве демократе и Чедине либерале привукло напредњацима, које су, док су ови носили беџ с ликом Воје Шешеља, гледали онако с висине, као примитивнији део српске политичке задруге.
Наравно да су радиле паре, које врте где идеологија неће. Чак је и Бранимир Кузмановић, председник општине у два мандата, савио табак и написао отворено писмо Вучићу у којем великог борца против корупције обавештава да његова странка за три до пет врачарских одборника нуди 100.000 евра. Нема шта, скуп је квадрат на Врачару!
И како је одговорило тужилаштво? Никако, нису га позвали на разговор да им понуди доказе! А шта је одговорио премијер? Ништа! Он се не бави страначким питањима. Нема времена, ту су инвестиције од Мубадале до Ал Дахре и крупне лоповске афере, а не ова боранија од сто хиљада еврића.
Приближава се септембар када би врачарски бедем могао да се коначно уруши. Како нема баш толико новца колико би напредњацима требало за поткупљиве одборнике и како Тадићев НДС стално повећава уцењивачки капацитет, могуће је да Врачарцима прети принудна управа и ванредни избори.
На врачарском квадрату један плус један нису два, а камоли правило да се демократија заснива на изборној вољи грађана. Оној исказаној пред гласачком кутијом, а не испод кулиса бесрамне политичке трговине.
(Вести он лајн)
