Прочитај ми чланак
Пут у финале Европског првенства за ватерполисте у Будимпешти води преко Црне Горе, ривала који може да се похвали да је уз Хрвате највише пута поразио Србију. Славили су Црногорци седам пута на 19 мечева, два пута је био реми, а 11 пута је победа била на српској страни. Ипак не треба да се заборави да су два пута у нашу корист били петерци тако да и то говори још више о снази вечерашњег ривала.
Сјајна екипа, врхунски индивидуалци, под зналачким вођством Ранка Перовића којем логистику даје Петар Поробић, мајстор свог заната. Јановићи у одличној форми. Ивовић голгетер, вођа екипе, Радић беспрекоран на голу, браћа Бргуљан доминирају… Тим без слабог места, с правом један од кандидата за титулу.
Историја мечева бурна, сваки прича за себе. Прошле године у Барселони Црна Гора је славила у четвртфиналу, касније постала друга на свету. Прекинула је низ пораза од којих су неки били шокантни попут оних у Пекингу и Лондону на олимпијским играма.
– У овим мечевима нема снаге, нема тактике. Игра само глава. Она све решава, – био је кратак у најави меча селектор Дејан Савић. – Шта да се каже о Црној Гори, а да већ толико пута није речено. Одличан састав, прекаљени играчи, врхунски тренер. Ривал за сваки респект, уосталом други су на свету, други у Европи.
Ако неко зна Црногорце то је Андрија Прлаиновић:
– Доста су искусни, знају да играју овакве утакмице. У најјачим клубовима су носиоци игре. И ми имамо квалитет тако да увек нијансе одлучују. У Барселони смо испустили утакмицу и Црна Гора је касније играла у финалу. Надам се да ће сада бити другачије и да ћемо се радовати. Имали су можда и превише лаких утакмица и велики број слободних дана. Нама је одговарало да играмо сваки други дан, да будемо под тензијом. Видећемо ко ће се боље снаћи. Нама се играч више поправио, може то да буде још боље. И добро је да екипа пред мечеве одлуке има простор за напредак.
Ватерполисти су јуче имали један тренинг и то су по распореду базен делили с вечерашњим ривалом. Вероватно највећи пријатељи ван базена сада се гледају „кроз мушицу” спремни да дају све од себе како би победом обезбедили медаљу у Будимпешти.
Гојко Пијетловић је један од оних играча носилаца српске игре. Брани одлично, међу најбољима је на првенству у конкуренцији далеко искуснијих Темпестија, Павића, Радића, Нађа…
– Нема тајни између нас, баш се добро познајемо. Одлучиће хладна глава и боља концентрација у финишу сусрета. Не верујем да ће победник бити познат пре последњих минута. Атмосфера је одлична, жеља за успехом огромна и верујем у овај тим, – каже голман Пијетловић.
Црногорски напад предводи најбољи стрелац првенства Александар Ивовић. Ривал има још изванредних шутера.
– Све их знам, али то ништа не значи. Такви мајстори увек знају да пронађу пут до мреже. Имају квалитет да освоје првенство. Мало смо уморни од јаке групе и четвртфинала, а они то нису имали. Међутим, када буде почело све ће се заборавити. Довољно смо искусни да се не обазиремо на онај пораз у Барселони. Имамо толико тога иза себе, ја још најмање, с обзиром да ми је ово прво првенство на коме сам први голман, – рекао је Гојко Пијетловић.
Николу Рађена очекују дуели са снажним центрима Кликовцем и Мишићем. Поуздани бек српске селекције се не обазире много на противничка имена:
– Они имају свој програм, ми наш. Гледамо само себе и како да будемо још бољи. Из меча у меч подижемо форму и сигуран сам да смо у стању да сада дамо свој максимум. Радује ме што форма иде узлазном линијом у свим сегментима. Одлучиће нијансе, а нема ништа чиме би могли једни друге да изненаде. Обично кажемо да су овакви мечеви на нож, одлучују мотивација и концентрација.
Милош Ћук се у последње две утакмице разиграо. По два гола Шпанцима и Грцима доказ квалитета врсног шутера:
– Учинком јесам задовољан, али је он небитан када нема резултата. Важно је да екипа побеђује. Имали смо падове у тешкој групи, мучио нас играч више. Кроз утакмице смо постајали све сигурнији. Против Грка је био наш најбољи меч на турниру и то охрабрује. Јесмо уморни, али када меч буде почео размишљаћемо само о одличним Црногорцима.
Враћајући се на сусрет с Грчком Ћук каже:
– Играли су добро на турниру, били стрпљиви. Било је неколико грешака у одбрани, али то није разлог за панику. Било је доста голова, пливања тако да партијом можемо да будемо задовољни. Играч више је такође све бољи, имамо по неколико решења и свако од нас може да буде стрелац. То је одлично за екипу, а проблем за противника.
У таквој атмосфери привидне мирноће се чека дуел у којем за пријатеље неће бити милости. Неко иде по злато, други ће пробати да се утеши бронзом. А за кладионичаре предлог: фифти-фифти.
Са Србијом никад лако
Црногорци су на старту првенства имали Грчку. Уследила су три лака противника, па онда реми са Италијом. После тога три слободна дана. Синоћ су пулени Ранка Перовића тренирали, оптимистички расположени пред вечерашњи дуел са великим пријатељима и исто тако великим ривалом Србијом.
– Волели смо да се нађемо у финалу. И то би уз дужно поштовање Мађарима и Италијанима било реално. У Барселони смо ми у групи „упрскали”, па смо се састали већ у четвртфиналу. Сада ви нисте били први у групи. Ето, играмо за финале, – каже лаконски Ранко Перовић.
Са Савићем, некадашњим саиграчам из репрезентације Југославије (играли на Олимпијским играма 1996) често се чује. Вечерас ће један другом пожелети пораз.
– Када смо победили Србију био сам у Барселони радостан. Једино ми је било жао Савића. Али то је спорт. Шта да кажем о Србији а да се то не зна. Успели су да реше проблем неиграња Удовичића. Није то лак процес, али успевају. Нема тајни, одлично се познајемо, играли смо толико пута. Задовољан сам како ми функционишемо. У сваком мечу смо имали контролу игре, самопоуздање. Нема фаворита све је отворено.
Капитен Никола Јановић памти бројне дуеле са Србијом.
– Увек на лопту, за гол… Неки порази се не заборављају као ни победе. Славили смо коначно у Барселони и скинули један терет са врата. Осећамо се одлично, одморно и спремно за утакмицу. Ценимо Србију, има одличне појединце, али ценимо и себе. Подједнако смо удаљени од финала а са Србијом никада није лако.
Кривокапић: Напредак после Барселоне
У хотелу „Гранд”, непосредно поред „Термала”, боравишта репрезентације, смештени су чланови ВСС на челу са председником Милорадом Кривокапићем. После пласмана у полуфинале изнео нам је импресије о досадашњем току такмичења:
– Одлично првенство, шест изједначених екипа, свака сваку може да победи. У односу на Барселону, где смо били седми направили смо велики корак напред, посебно када се зна да у саставу више нема најбољег играча света Вање Удовичића. Остају екипи још две утакмице. Црна Гора је друга на свету, одлична екипа али против које може да се игра. И сигуран сам да селектор Савић и играчи размишљају само о њима.
Кривокапић је потпуно задовољан атмосфером у репрезентацији:
– Све што је стручни штаб желео у вези припрема за Будимпешту је добио. Одличан смештај, услови и то се враћа понашањем и резултатом. Задовољан сам јер осећам јединство како у екипи тако и у организацији, а говорили су ми када сам долазио да влада хаос. Немамо деструкцију, нема лоших тонова, идемо у добром правцу у сваком погледу. Та повезаност и сложност репрезентацији ме чини поносним.
Освајањем Светске лиге и пласманом међу четири најбоља европска тима ватерполисти су потврдили вредност. Кривокапић се слаже, али и додаје:
– Момци знају какав су квалитет, играју за себе, за савез, за Србију. Изузетно су праћени код куће, осећа се она ватерполо атмосфера. Медаља би била сјајна за све. Они могу много, организација такође и верујем са правом да можемо да будемо на још вишем нивоу ако иза нас стану држава односно успешни привредници. Ми можемо да вратимо само радом и резултатима што на крају крајева и чинимо.
Председник истиче још нешто:
– Ту је сада стигао и Вујасиновић и морам поново да истакнем патриотски гест Савића и њега јер су одбили сјајне понуде из иностранства, из Про Река и остали да раде у Србији. Мало је оних који би то урадили. То је и знак да кренемо са враћањем наших тренера, са помагањем клубова, да сви будемо као један. Остају нам још Светски куп, првенства млађих категорија да завршимо сезону како треба.
(Политика)
