Прочитај ми чланак
У наредних месец дана биће урађена свеобухватна ревизија безбедносних процена свих који тренутно имају статус штићених личности, речено је у кабинету министра унутрашњих послова Небојше Стефановића. Како је наведено, надлежне службе МУП-а већ раде на безбедносним проценама.
Као што је познато, полиција на основу процена из ранијих година, већ дужи временски период штити одређене политичаре, бивше политичаре, новинаре, као и поједине носиоце правосудних функција.
Више пута у јавности је помињано да су укупни трошкови полицијске заштите превисоки и да захтевају ангажовање припадника МУП-а који би, да тога није, били распоређени на друге задатке. Такође, логично се очекује након недавне смене начелника полицијских управа у МУП, да ће нови функционери донети и новине у раду.
Ревизију безбедносних процена први је најавио премијер Александар Вучић у новембру прошле године, након седнице Бироа за координацију службама безбедности. Он је тада изјавио да у београдском МУП-у 400 људи ради на обезбеђивању разних личности, а да скоро десет пута мање ради на сузбијању трговине наркотицима и да „није држава служба за обезбеђење“.
Поједини детаљи како се ради безбедносна процена откривени су јавности кроз монографију коју је у новембру 2012. објавио Славиша Крстић, тадашњи полицијски саветник и шеф одсека у Управи за обезбеђење одређених личности и објеката. Монографија управо носи наслов „Безбедносна процена угрожености одређених личности“, и у њој је обрађено 112 случајева у свету и Србији у последњих педесет година.
Крстић је тада навео да је направио нов модел за безбедносну процену. Према његовој анализи, како је то објавила штампа, најугроженији су највиши државни функционери – председници и премијери. Најчешће се у атентатима употребљавају ватрено оружје и експлозивне направе, а најризичнији тренуци су превожење штићене личности и њихово кретање пешице. И што је можда најважније, у највећем броју случајева атентатори су били војници, полицајци, агенти тајних служби и друге особе, управо из садашњих и бивших безбедносних служби.
Зато, указао је тада Крстић, морају да се анализирају и сами припадници службе који штите највише државне званичнике, као и особе од њиховог поверења.
А када је о поверењу реч, поводом досадашњег начина заштите највиших званичника и потенцијално угрожених личности, повремено су избијале својеврсне медијске афере. Такође, поједине функционере уместо припадника МУП-а штитиле су и штите припадници војне специјалне јединице „Кобре“, а помињали су се и наоружани припадници Безбедносно-информативне агенције, мада није познато да ова служба, након реформисања, располаже и таквим припадницима, који нису класични агенти на терену.
Дуг списак Према медијским написима, списак политичара и бивших чланова Владе које обезбеђују МУП и „Кобре“ на основу самосталне процене МУП, и то много дуже од законске обавезе да шест месеци након одласка са функције имају пратњу, прилично је дуг. Заштиту такође уживају и поједини сведоци-сарадници, али и најмање троје новинара. Промене Промене у раду полиције ишчекују се након што су 20. јуна смењена петорица начелника полицијских управа, међу којима и Зоран Томашевић из Управе за обезбеђење личности. До именовања новог шефа овим делом полиције руководи досадашњи заменик Драган Николић.
(Данас)
