Прочитај ми чланак
Како се повећава број мисија у иностранству, расте и број војника који се у Немачку враћају нарушеног здравља. Нису задовољни односом државе и друштва.
Након мисије у Авганистану, више ништа није било као пре. Четири слова обележила су боравак Холгера Росмајера у тој земљи, за сва времена: ПТСП (Посттрауматски стресни поремећај). Немачки војник се није опоравио по повратку у домовину. Прати од ноћних мора, константних напада панике и неконтролисаних излива агресије. Међутим, прилично нарушено ментално здравље није његов једини проблем.
„Срамотно је то што моји синови морају да слушају приче како њихов отац убија људе“, прича војник Росмајер, који о својим траумама сведочи у књизи „Операција повратак кући“, ауторки Сабине Вирих и Улрике Шефер. Баш као и Мелани Баум, која је такође била у Бундесверу: „Не трљам другима о нос то што сам у морнарици и што сам имала лоша искуства.“ Баумова прича како ју је једна учитељица својевремено отворено назвала „плаћеним убицом“.
Народ не жели мисије
Многи немачки војници указују на проблем неразумевања друштва за њихову професију. „Грађане које бисте зауставили на улици не интересује безбедносна политика“, каже Уве Кепсел из Удружења Бундесверових војника и ветерана. У немачкој јавности се примећује дефицит интересовања за ангажмане немачких војника у иностранству. Исто је и са последицама боравка припадника Бундесвера у ратом захваћеним регионима и тешким траумама са којима се ветерани суочавају. „То је једноставно непријатна тема“, тврди Кепсел.
Холгер Росмајер: Моји синови слушају како њихов отац убија људе
Чињеница је да се око 4.800 војника тренутно налази ван граница своје домовине, у десетак мисија. Већина њих је још увек стационирана у Авганистану, неки су ангажовани на Косову, а један број Бундесверових војника борави и у Малију. „Реалност са којом се војници суочавају не допире до грађана Немачке“, уверен је ветеран Холгер Росмејер.
Истовремено, политичари упорно говоре о потреби за већим преузимањем одговорности на спољнополитичком плану, иако су свесни чињенице да постоји „велики јаз између политичких елита и шире јавности“, о којој и сам министар иностраних послова Штајнмајер отворено говори. Јер двоје од троје грађана Немачке одбацује ангажовање Бундесвера у међународним мисијама, показало је истраживање Фондације Кербер. Намеће се логично питање: како је уопште могуће да политичари доносе одлуке које су у супротности са вољом народа?
Ратови су далеко
Један од разлога се крије у последицама Другог светског рата – он је имао разарајуће последице и по саму Немачку, а грађани су се онда навикли на 70-годишњи мир. „Све те мисије су далеко од граница Немачке, тако да људи немају јасну представу о томе шта су задаци војника који тамо одлазе“, објашњава историчар и војни аналитичар Клаус Науман, сарадник Института за друштвена истраживања. Многима није јасно чему немачко учешће у мисијама хиљадама километара од куће. Та слика се не уклапа у представу коју Немци имају о кризним окружењима јер живе у миру и просперитету.
Мелани Баум: Зову ме плаћеним убицом
За изостанак разумевања грађана Науман оптужује немачке политичаре јер се у диференцирању више и мање сложених војних операција недовољно труде објављујући углавном уопштене годишње извештаје о резултатима рада Бундесвера. „Годишњи пресек није довољан“, критикује Науман и додаје како због тога остаје нејасно шта немачки војници у иностранству заправо раде.
Да ли је и на који начин могуће променити слику о војсци и ветеранима? Како би то требало да изгледа? Удружења војника и ветерана заговарају увођење Дана ветерана. Претходна гарнитура владиних званичника је подржала ову иницијативу, али се нова министарка одбране Урсула фон дер Лајен, о истој још увек није изјаснила. Због тога је Удружење немачких ветерана самоиницијативно и по убрзаном поступку обавестило јавност да ће у суботу (31. мај) бити обележен Дан ветерана.
Војска је највеће предузеће
Нова немачка министарка одбране жели да омогући војницима и официрима што лагоднији породични живот. Идеја о вртићима у касарнама само је део дебате.
Реалност се мења?
Циљ није да се представа о војницима Бундесвера и ветеранима учини онаквом какву имају Американци. Важно је имати реалну слику о ономе што доводи до слања војника у кризне региону, али и о последицама њиховог ангажовања у спречавању ширења конфликата у свету.
За Увеа Кепсела из Удружења активних Бундесверових војника и ветерана јасно је да се представа јавности о војсци и ветеранима у Немачкој не може променити преко ноћи. Она се мора развијати и на томе се мора радити, уверен је Кепсел. Ипак, увођење Дана ветерана томе може доста да допринесе. Историчар Клаус Науман додуше упозорава да не би требало дозволити да се обележавање једног таквог дана претвори у алиби и тиме заврши прича о бризи за немачке ветеране.
(Дојче веле)
