Прочитај ми чланакКућа Божимира (65) и Стане Милосављевић (61) у Дренови, саграђена пре више од 200 година, старија од оба српска устанка, електрифицирана је - соларном енергијом! И то зато што због комшијских несугласица и перипетија са Електродистрибуцијом Милосављевићи нису могли да добију струју.
Једини је то дом, колико се досад зна, на целом овом забаченом сеоском подручју у којем сви кућни апарати лепо и поуздано раде на соларну енергију.
– Гле, како нам захваљујући сунцу фино раде замрзивач, електрични шпорет, фрижидер, телевизор, сва кућна и дворишна расвета! Струја има уобичајену снагу од 220 волти, баш као да је из електромреже – показује нам Божимир.
Поносито, више од два века, кућа споменик српске историје и демографије, стоји на висоравни Дреновачко Осоје од 1.200 метара надморске висине. Одавде се, у данима без измаглице, као и за време нашег обиласка, види скоро пола Србије!
Све до пре неколико месеци, иако налик на рај земаљски, ово је била тешка недођија, док за потребе градње деонице ауто-пута на Коридору 11, није просечен и утабан земљани пут до ових висоравни и брда. Божимир је сам ископао прилазни сокак од тог новог „главног“ пута.
РЕТКОСТ
Кућа Милосављевића ретка је у целом таковско-рудничком крају, између осталог, и због специфичног стила градње. Али, надлежни је засад, ипак, нису уврстили у републички списак заштићених културно-историјских добара.
– Према нашем породичном као и предању овог краја, кућа је заиста много старија од два века. Кућа се срећом очувала кроз сва зла, антисрпска времена. Управо у њој родиле су се све наше предачке генерације, на крају мој отац Милета, брат Милан и ја – објашњава Божимир.
Да буде још занимљивије, ова кућа је 40 година била готово напуштена, због породичних разлога, али сурова приватизација је променила судбину Милосављевића и пре осам година вратила их у Дренову.
– Вратили смо се супруга Стана и ја кад смо обоје, готово у исти час, добили отказ у ПИК „Таково“, као технолошки вишак после продаје комбината. Сада узгајамо стадо оваца, обрађујемо нешто њива, баште, негујемо старинске засаде воћа – наставља Божимир, док уз панеле који сунчеву енергију одлично претварају у електричну, сасвим мирно шетају овце.
Кад су се Стана и Божимир вратили на старинско имање, замолили су Електродистрибуцију да им уведе струју, наравно о породичном трошку.
– ЕДС нам 2013. уредно издаје решење број 16-504 за прикључак на електромрежу, али настаје спор око трасе којом је требало да се поставе бандере. Један даљи комшија је оспорио ту трасу, па јој ЕДС мења правац, иако је требало да само ми да платимо све трошкове, укупно 236.694 динара. Мучну ситуацију преломио је наш син Драган (38) и решио да у кућу уведемо соларну енергију, да се више не мучимо ни са комшијом ни са ЕДС – прича задовољно Божимир. – Речено, учињено. Првих дана децембра 2013. Сунце и Бог нас обасјаше. Све ове соларне и друге уређаје, платили смо укупно 1.200 евра, а инсталирао их је, законито по атесту, електроинжењер Иван Милосављевић из Горњег Милановца – наставља Божимир.
Ових зимских а сунчаних дана, старинска кућа на Дреновачком Осоју често је стециште знатижељника из суседних села. Сви би врло радо да их Сунце греје и обасјава у кућама!
– Ово није инвестиција, него дар са неба! – уверени су Радојко Солујић, сликар родом са оближњег Галича и остали посетиоци, док километрима око куће нема ниједне бандере.
ЗА РАЧУН “ДУЖНИ“ БОГУ
Ништа ми, Милосављевићи, што се тиче потрошње струје у овој старинској кући, немамо са ЕДС. Струју нам даје сунце и то џабе, ако нису сунчани дани ови панели и акумулатори је чувају за резерву. „Рачун“ може да нам испостави једино Свевишњи Бог, ето, да се мало и нашалимо, али је у ствари тако – весело причају Божимир и син Драган.
(Вечерње новости)
