Анализа: у Сирији се води „рат унутар рата“ – стотине мртвих у сукобима iисламиста, пао центар ИСИЛ-а у Алепу.

Међусобни сукоби исламииста на простору северне и северозападне Сирије постају све жешћи – до сада су стотине убијене. Ко се заправо све бори против кога поприличан је изазов за категоризацију. С једне стране имамо исламистичке бригаде, међу којима је и знатан број локалних бораца, које су се ујединиле против огранка Ал Каиде, терористичке организације ИСИЛ (Исламска Држава Ирак и Левант).

Наиме, већ дуже време – знатан део 2013. – ИСИЛ је била најуспешнија борбена група против сиријске војске. Победе на терену које су ишле на руку широкој палети „анти-Асад“ наоружане коалиције, којих није било превише, оствариване су примарно „заслугама“ бораца из ИСИЛ-а који су махом странци, али са већим борбеним искуством и бољим наоружањем. Противници сиријских власти који су још пре три године буквално зазивали долазак Ал-Каиде у Сирију, истакнути ће како ИСИЛ имају оно што „просечни“ побуњеници немају – дисциплину. Колико се заправо може говорити о „дисциплини“ једне терористичке организације, то је већ ствар избора речи, но чињеница стоји како су ИСИЛ били далеко највећи проблем за сиријску војску.

Но, управо тешке борбе током 2013. додатно су ослабиле борце из ИСИЛ-а. Вероватно има нешто и у томе да је сиријска војска на тактичким местима добила подршку једне друге, такође поприлично дисциплиноване борбене јединице, либански Хезболлах. Сада ослабљени ИСИЛ постају жртва својих дојучерашњих сабораца, разних исламистичких бригада који осећају како је дошло време за преузимањем њихових упоришта. Тренутак је свакако битан – ИСИЛ очигледно имају огромне амбиције и желе заиста да створе нову „државу“ која би се протезала на просторе Ирака и Сирије. Тај план би им се могао изјаловити понајвише због нелојалности њихових сиријских субораца којима су били добри док су предводили нападе на сиријску војску, но сада им окрећу леђа.

 

Развој ситуације у Ираку довео је до тога да се један одређен број бораца из ИСИЛ-а из Сирије морао пребацити у Ирак, како би евентуално бранили два знатна успеха – освајање Рамадија и Фалуџе. Но, то значи да су у исто време постали рањивији у Сирији, а можда се томе нису ни надали – наиме, испада како главна претња, она која би могла да значи њихов слом, неће нужно бити сиријска војска, већ исламисти који планирају просторе које је ИСИЛ освојио ставити под своју контролу. Ова ситуација добро је дошла Западним силама, конкретно њиховим медијима, јер се сада настоји приказати како „умеренији протјерују радикалније“. Ни посрнула ФСА није била „умерена“, па како би то могао бити један Исламски Фронт или Војска Муџахедина – две повезане групе које тренутно преузимају ИСИЛ-ова уточишта широм окупиране зоне.

Ситуација је поприлично комплексна. Већ смо раније писали о унутрашњим поделама унутар Ал-Каиде у Сирији . Ал-Нусра Фронт и ИСИЛ су две Ал-Каидине организације које су се често надметале за доминацијом у Сирији. Колико су исте заправо „службено“ део глобалне терористичке мреже, такође је тешко рећи. Ал-Каида сама по себи није – што многи често погрешно мисле – некаква централизована организација којом се управља из једног центра, већ се ради о групама које, више-мање, деле сличне екстремистичке светоназоре и примарно ратују по политичкој вољи јаких сила. Које су то силе такође није тајна, познато је како новац – а без новца не би било ни Ал-Каеде – стиже из богатих Заливских монархија. Угледни заливски филантропи, (сарадници истакнутих организација за људска права, дају милионе терористима), које су пак, за сада, још увек важни геостратешки савезници водећим силама Запада.

Вратимо се на Сирију – последње информације доносе неколико поприлично битних вести. Прва је да су исламисти у Алепу преузели контролу над седиштем ИСИЛ-а. Неколико извора потврдило је како је данас неколико исламистичких група заузело дечју болницу у градској четврти Кади Аскар, наиме, болница је била седиште ИСИЛ-а у највећем сиријском граду Алепу. Неколико сати након већ стижу и прве, за ИСИЛ препознатљиве, последице – ауто-бомба је експлодирала на простору северног града Дакуш, те је притом убијено најмање 20 исламиста. Верује се како су иза напада стајали припадници ИСИЛ-а.

 

Тензије унутар анти-Асадове наоружане коалиције почеле су одмах када су почели и први порази на терену, чим је постало јасно како су „масовне дезертације“ из редова сиријске војске ништа друго него медијска пропаганда. Међутим, ово што се дешава данас и последњих дана је нешто другачије, нешто знатно веће магнитуде. На простору окупираних територија буквално биесни „рат унутар рата“ између исламистичких група. Надаље, информације говоре како се сукоби шире са северног простора, провинције Идлиб и Алепо, даље према истоку земље. Другим речима, цело подручје окупирано могло би ускоро постати поприште крвавих унутрашњих сукоба. Хаос је можда и преблага реч за оно што се управо развија на овом подручју – према информацијама британске организације IHS Jane’s, која се поприлично добро бави категоризирање сукобљених страна у Сирији, на територији Сирије тренутно делује око 100,000 исламиста који су подељени у око 1,000 скупина. У суштини веже их само једна ствар – борба против власти у Дамаску, рушење секуларне Сирије.

Наравно, да није било толико снажне политичке и логистичке подршке Западних сила, ове групе, већина њих, не би ни постојале. Но, сиријска војска изненадила је и њих и њихове налогодавце и финансијере. Сви заједно нису остварили своје науме у првом реду јер су слушали прогнозе оних који су их писали по принципу „дајмо им што желе да чују“ –  сиријска војска је подцењена те се кренуло на секташку карту. Мислило се како ће сви сиријски сунити (74 % популације) стати на страну побуњеника, што је онима који мало боље познају околности у Сирији, од самог почетка звучало нереално. Другим речима, колонијална завера овде је сломила зубе и по први пут је мулти-етничко и мулти-религиозно друштво одбранило своје јединство пред агресором. То је историјски успех о којем ће се морати још пуно писати, али када се рат заврши, сада још није време за то.

Вратимо се на актуалности – данас се, занимљиво, огласио вођа Ал-Нусра Фронта, Абу Мохаммед Голани. У аудио поруци је позвао на примирје између међусобно супротстављених анти-владиних фракција.

„Странци и њихове присталице ће скупо платити због губитка овог џихадистичког бојишта. Асадов режим ће се оснажити након што је био пред сломом. Запад и шиити ће ући у ову битку“, поручио је Голани. Очигледно је и он, као и многи његови финансијери из заливских монархија, свестан како су почели да „дува неки нови ветрови“. Нешто се очито дешава, а Голани то зна. Она жестока потпора Запада за све анти-Асад силе, које се колективно називало „про-демократским активистима“ све док исти нису почели масовно вршити покоље, је некако спласнула откако је амерички војни напад отказан прошле године. Голани је очигледно свестан и чињенице да дојучерашњи љути непријатељи, САД и Иран, данас заједно подупиру ирачку војску против њихових сабораца из ИСИЛ-а. Свестан је како би ускоро сви заједно могли доћи на ред, не само у Ираку, већ иу Сирији.

Значи ли то да ће САД ускоро почети наоружавати сиријску војску?

И чудније ствари су се дешавале, мада ово ипак није реално очекивати, али могло би доћи до неке врсте прећутне подршке. Није никаква тајна да данас сигурно постоје бројни утицајни актери у америчкој политици који, увидевши како од пада Асада неће бити ништа, потајно – а можда и не тако потајно – прижељкују заправо да сиријска војска „реши“ што више екстремиста на свом територију. Да обаве „прљави посао“ за њих јер би се исти иначе могли дубоко инфилтрира у њихову НАТО чланицу, Турску, а и Израел би могао бити поприлично угрожен ако ове групе, које нису под њиховом контролом, наставе слободно егзистирати на ширем подручју.

„Ова несрећна ситуација нас је натерала да покренемо иницијативу како цело бојиште не би било изгубљено. То ће се направити на начин да ће се формирати независно правно вијеће за све побуњеничке фракције, уз проглашење примирја“, рекао је Голани, вођа ал-Нусра Фронта . Таквих иницијатива о којима прича Голани је до сада било већ много, али ниједна није успела, па неће ни његова. Једина компактна борбена сила на терену у Сирији је Сиријска арапска војска и тако ће и остати. Из ИСИЛ-а пак поручују како нема шансе да ће напустити Сирију.

„Непријатељи Бога се боре против нас преко медија“, поручују из ИСИЛ-а те најављују нападе на све своје, нове, непријатеље, а запретили су и про-западној политичкој опозицији уцатиграду., СНЦ-у.

Извор : Ројтерс | РТ | Пресс ТВ | САНА

(Адванце – Антун Роша)

Ознаке: Ал - Нусра фронт, Антун Роша, грађански рат, Ирак, ИСИЛ, Исламисти, САД, Сирија