Прочитај ми чланак
Није важно који политичари контролишу медије у Србији, већ ко контролише те политичаре. Ово у разговору са „Србин.инфо” истиче познати режисер Борис Малагурски, који је недавно на својој кожи осетио како функционише цензура у домаћим медијима.
Последња епизода ваше емисије „Револуција“ није била емитована због интервенције из кабинета Млађана Динкића. Шта је министру спорно у вашој емисији и да ли први пут да доживљавате цензуру?
– Господина Динкића сам путем електронске поште „Уједињених региона Србије“ позвао да гостује у емисији са Домагојем Маргетићем, на шта сам добио одговор од УРС-а, а у име господина Динкића, да председник њихове стране нема намеру да дође у емисију. Желећи да емисија добије саговорника који би представио аргументе као противтежу господину Маргетићу, повео сам ТВ екипу до централе УРС-а у нади да ћемо успети да убедимо Динкића да ипак дође у емисију, или да ми макар, као новинару, да изјаву у вези тога.
Када смо сазнали да председник њихове стране није тамо, замолио сам шефа кабинета Немању Миљковића да предложи неког другог представника за емисију. Он је обећао да ће ми дати одговор до краја дана. Обећање није испунио, али је зато позвао „Хепи” телевизију и почео да врши притисак на њих. Нажалост, ово није први пут да овако нешто доживљавам, али ако ништа друго макар из прве руке видим како медијска цензура функционише и имам ту могућност да то знање пренесем и другима.
У вашим емисијама смо могли да видимо и ставове којих нажалост нема у српским медијима. Зашто у Србији влада медијско једноумље? Ко контролише медије у Србији, Ђилас, Вучић, Шапер или неко други?
– Ако шеф кабинета једног бившег министра може да застраши једну приватну телевизију са националном фреквенцијом, могу да замислим како то изгледа кад неко битнији позове средства јавног информисања. Ко контролише медије? Политичари. Али боље питање је ко контролише политичаре у Србији.
Како напредује снимање наставка филма „Тежина ланаца“ и шта можемо да очекујемо од другог дела?
– Снимање напредује фантастично, управо сам се вратио из Стокхолма где је организовано прикупљање средстава за наставак „Тежине ланаца“ и још једном могу да изразим моје велико задовољство што српска дијаспора подржава мој рад. Очекујте да ће бити експлозивнијих података него у првом делу, али и врло занимљивих саговорника. Већ сам интервјуисао Ноама Чомског, Оливер Стоуна, Мајкл Парентија, Карлу дел Понте…
Забрањивање „Револуције” доказује да смо још у ланцима и да нам је револуција, заправо, најпотребнија. Нећу да људи само одгледају други део „Тежине ланаца“ и причају пријатељима како је „кул филм“. Хоћу да их покренем да нешто промене. Ако то успем, биће успешан филм – поручује наш саговорник.
