Прочитај ми чланак
„Капетан Филипс“ је филм о отмици комерцијалног контејнерског брода Maersk Alabama од сомалијских пирата, у 2009.г.
Пирати, једни од најомиљенијих ликова код Американаца – сетите се популарности трилогије Пирата са Кариба – у овом филму су гнусни дивљаци. Убијају се међусобно, напуштају своје, не помажу сопствене рањенике, генерално су приказани као бића којима недостаје чак и најрудиментарнији облик људског саосећања. Насупрот томе, Том Хенкс, који игра капетана Филипса, позива сомалијске пирате да лече своје рањенике и очински је забринут за оне који су га заробили: “ Колико ти је, шеснаест, седамнаест? Сувише си млад да радиш ово“, згранут је над понашањем гусара – „Да ли ви овако послујете? Пуцајући на људе ? „, и више пута говори да отмичари могу да оду, одмах, са 30.000 долара, без питања – евоцирајући ликове улизичких водитеља квизова.
Претпостављам да је идеја да пирати не делују из очаја, већ похлепе. Очигледно, кастинг није био таквог мишљења, јер су глумци који играју пирате као лешеви. Иако ме не би изненадило да се, у нашем немилосрдном времену оскудице, гладовање не сматра оправдањем за крађу. Можда би их филм, да су пирати напали пензије уместо корпоративне теретњаке,третирао милостивије.
Филипс, који је до краја филма приказан са рукама везаним на зид, производећи слику распећа, не задовољава своју улогу као фигура Христа. Главни бродски инжењер је рекао за ЦНН , “ Капетанова безобзирност их је усмерила у пиратске воде.“ Чланови посаде су изјавили да је Филипс кренуо овом опасном рутом да би се уштедео новац. Сада посада тужи бродску корпорацију што их је ставила у опасност, са Филипсом који игра гадну улогу у тужби. Да цитирам наслов Бизнис вик-а на ову тему, „Херој из филма „Капетан Филипс“ приказан као негативац у парници“.
Иако је помало изненађујуће колико је филм омануо у величању капетана Филипса, у приказу Сомалијаца није. Сомалијци су Холивуду служили као погодни зликовци и у прошлости. „Пад црног јастреба“ (Blackhawk Down) приказује Сомалијце као немилосрдне и крволочне, гледајући да ослика Американце како поштују свачији живот. Нажалост, чињенице не подржавају ову причу. У стварном паду црног јастреба, 1.000 Сомалијаца је погинуло. кад су амерички ренџери пали на препуну тржницу. Филм је толико изобличен у свом опису Сомалијаца да је Somali Justice Advocacy Center из Калифорније позвао на бојкот филма, рекавши да „приказује Сомалијце као насилне дивљаке“.
„Капетан Филипс“ је напоменуо да је Мерск Алабама носио неку хуманитарну помоћ, али је заборавио да помене највећа америчка злодела у региону. На пример, САД су подржавале бруталног диктатора Сомалије, Сиада Бареа, све до његовог губитка власти у 1991. Америчка „хуманитарна“ мисија „Операција Обновљена нада“, убила је 7 000 -10 000 Сомалијаца и довела до грађанског рата, глади и политичког хаоса.
У 2001, САД су затвориле компанију за трансфер новца Ал Баракаат, тврдећи да се она користи за финансирање Ал Каиде. Организација није имала никакве везе са Ал Каидом, а хиљаде сиромашних Сомалијаца зависило је од новчаних трансфера преко Ал Баракаат-а, дознака рођака из иностранства. Специјалиста за Сомалију Мишел Дел Буоно изјавио је да је одлука да се затвори Ал Баракаат била „једнака убијању цивила“.
У 2006 је откривено да САД финансирају господаре рата у Сомалији. Ти господари рата створили су одреде смрти који тероришу земљу убијајући или затварајући било кога ко не подржава Исламски покрет. Неки од заробљених од стране одреда смрти предати су САД за новац, где су мучени.
Као одговор на тероризам господара рата које САД подржава, верске фракције почеле су да се уједињују у борби против господара рата. Фракције су се ујединиле под називом Унија исламских судова (The Union of Islamic Courts). УИС је деловала у правосудном систему, као и на стабилности, што је омогућило неометану доставу помоћи изгладнелим Сомалијцима. До 2006, УИС је ујединила готово целу Сомалију. Функционер УН задужен за Сомалију, Ахмеду Оулд-Абдала је изјавио је да је време УИС владавине било „златно доба“ и једини предах од сталне беде за Сомалијце. УИС је била први привид стабилне централне владе у последњих 15 година.
Дипломатски телеграм који је објавио Викиликс открио је да САД неће толерисати да УИС стекне контролу над Сомалијом. Бушова администрација вероватно је веровала да би УИС била сувише независна од америчког утицаја и погрешно је видела УИС као прикривене радикалне исламисте.
У 2006, САД су подржале инвазију Етиопије на Сомалију. То је карактеристичан САД прокси рат са америчким трупама на терену, америчком обавештајно-информативном стратегијом, са ваздушним снагама САД да пруже подршку. Инвазија се претворила у бруталну двогодишњу окупацију, са стотинама хиљада расељених и убијених 16 000 цивила.
Роб Вајс из Центра за стратешке и међународне студије, каже да је етиопска окупација трансформисала Ал Шабааб од врло слабе снаге у Сомалији „у најмоћнију и најрадикалнију фракцију у земљи“.
Можда најгнуснији елемент „Капетана Филипса“ је пропуст да да било какво објашњење зашто постоје пирати у близини обале Сомалије. Нема помена о америчкој улози у стварању Сомалије као државе која није у стању да има обалску стражу. Резултат је да су риболовне воде упропашћене претераним рибарењем странца и зато што европске, азијске и заливске компаније избацују токсични и нуклеарни отпад у сомалијске приобалне воде. Небрањене воде су бесплатне канте за ђубре компанијама, које би морале да плаћају скупе таксе да одлажу отпад на другом месту. Ахмеду Оулд-Абдала, изасланик УН за Сомалију, рекао је,
„Постоји уранијумски радиоактиван отпад, ту је олово, постоје тешки метали попут кадмијума и живе, постоји индустријски отпад, болнички и хемијски отпад.“ Он је наставио, “ Радиоактивни отпад потенцијално убија Сомалијце и потпуно уништава океан. „
После 20 година континуиране глади, грађанског рата и уништавања океана, рибари нису имали друге могућности, па су почели да се баве пиратеријом.
У 2007, УН-а су навеле да Сомалија има већу стопу неухрањености, више крвопролића и мање хуманитараца него Дарфур. Ахмедоу Оулд-Абдала је описао страдање Сомалије као „најгоре на континенту“.
Запад је био саучесник у уништавању Сомалије током 20 година, али физичко уништење Сомалије није довољно. Холивуд мора да уништи карактер Сомалијаца. Можда нема чина изопаченије пропаганде него што је представљање жртве сопствене дивљачке агресије као агресора.
За Србин.инфо приредио и превео: Александар Јовановић
