Прочитај ми чланак
(НСПМ)
Једна посјета, а двије истине. Једна особа, а много лица. Један преувеличан број и много лажних осмијеха и све се то десило једне суботе када је српском предсједнику Томиславу Николићу уручена Повеља почасног грађанина Требиња и то лично из руку градоначелника Славка Вучуревића.
Николић је примио повељу, а цијела прича је затим кренула у погрешном правцу. Главна тема није више била повеља него је прича скренула на то како Николића није дочео нико од свештенства па ни сам епископ захумско-херцеговачки и приморски владика Григорије приликом посјете манастиру Грачаница у Требињу.
Кренула су нагађања ко је кога желио да види, а ко кога није? Ко је био необавијештен, а ко је желио да „дигне прашину“ и „наплати“ старе рачуне? Ко је био претплаћен за пласирање лажи те сунчане јунске суботе? Е, па овако.
Прва лаж, пласирана у српским медијима, била је да је током предаје плакете Николићу у Требињу било 10.000 људи. Истина је „много мања“. Њега је у најјужнијем граду Републике Српске дочекало 500 људи. Ту није крај разоткривању истине о посјети предсједника Србије Требињу.
Друга лаж српских медија била је да га владика Григорије није хтио дочекати у Грачаници. Наиме, Николић није био ни изашао из цркве, а на друштвеној мрежи „Твитер“ већ је био написао да владика није хтио да га дочека. И опет долазимо до оне друге стране истине. Николић је, како сазнајемо, сам Вучуревићу, који му је уручио плакету, рекао да неће да види владику, а овај није имао снаге да владици пренесе такву поруку и зато је одлучио да га уопште не обавијести о посјети и протоколу посјете.
Лична сујета је те суботе побиједила разум и то је Томина освета за владикину подршку бившем предсједнику Србије Борису Тадићу и што је гостујући на Б92 рекао да није школа магаре.
То потврђују и синхронизовани напади српских медија, по директиви власти, који се, ето, нису либили да број посјетилаца при уручењу плакете увећају са 500 на 10.000.
Канцеларија епископа захумско-херцеговачког није ни од кога, ни од канцеларије предсједника Србије, ни од канцеларије градске администрације, добила чак ни обавјештење о посјети предсједника Србије, а камоли молбу да буде дочекан од стране локалног епископа, па је природно што се епископ Григорије у вријеме те посјете није уопште ни налазио у Требињу, него у Мостару.
И шта више да се каже. Осим да се понови да је неко добро испланирао како да наплати старе дугове и да се похвали да зна да користи „Твитер“.
