Британски књижевник, историчар и бивши капетан Краљевске морнарице открива за Телеграф како су и када су Панчевци видели на небу два сунца, и како је дешифровао језик Атлантиђана

 

Књига „Ишчезло царство Атлантиде“ (Лагуна) британског историчара, књижевника и бившег капетана Краљевске морнарице, Гавина Мензиза историјски је поткована тврдња не само да је Платонова мистериозна цивилизација Атлантида постојала, већ и да су њени житељи открили Америку пре 4.000 година.

Према Мензизовим тврдњама заснованим на геолошким истраживањима и технолошки најнапреднијим ДНК подацима, Атлантида је заправо била огромна трговачка империја, која се са Средоземља проширила на Британију и север Европе, Индију, па чак и Северну Америку.

Осим што детаљно описује како је вулканска ерупција збрисала Атлантиду са лица земље за свега 24 часа, Мензиз чак и дешифрује језик, којим су причали Атлантиђани.

Аутор чувених контроверзних бестселера: „1421: Година кад је Кина открила свет“ и „1434: Година кад је величанствена кинеска флота допловила до Италије и покренула ренесансу“, недавно је промовисао своју последњу књигу у Београду. Екипа Телеграфа искористила је прилику да се са овим типичним, помало чини се ексцентричним, британским господином сретне у књижари “Делфи”. У ходу нам је објаснио да је ово шести пут како је у Србији:

– У периоду између ’62. и ’71. године био сам пет пута у Србији! До тада сам већи део живота као капетан подморнице провео у северној Русији. Тамо је некако све било сиво! Небо, земља, вода… Србија је дошла као сјајна промена. Супруга и ја смо били дословце одушевљени – почиње причу за Телеграф, Мензиз.

Први пут када је био у Србији, прво што је посетио били су манастири Грачаница и Дечани:

– Након тога смо прошли потез од Ðердапа, преко Смедерева, Београда, Петроварадина, па уз Дунав до Будимпеште. Тада смо први пут чули све о тешкој историји српског народа, и томе како су спречили инвазију Турака на исток.

Мало је познато да заступате тезу да су не само Кинези, већ и Балканци стигли у Америку пре Колумба?

– За то постоје докази. Хрвати и Срби су у петнаестом веку били надалеко чувени морепловци. Они су чак неколико деценија пре Колумба стигли на обале Америке. Најбољи доказ је читава група острва на северно-америчкој обали Атлантика, чији житељи и дан-данас говоре неки облик српскохрватског језика. Те податке сам нашао у Котору, где је својевремено била једна од најбољих школа за поморце на свету. Чак је и Петар Велики слао своје поморце у ту школу.

Зашто о томе нисте написали књигу?

– Почео сам да је пишем, међутим баш у то време дошао сам до епохалних доказа да су Кинези стигли на обале Америке пре Колумба, и да је Колумбо користио кинеске мапе да би открио Америку. Тако сам почео да пишем своју прву књигу „1421: Година кад је Кина открила свет“. Ова књига је изазвала праву пометњу у јавности.

Оптуживали су вас да се ноншалантно односите према релевантним историјским чињеницама, као и да су ваше тврдње само пука фикција. Која критика вам је најтеже пала?

– Заправо ја волим када ме критикују! На неки чудан начин, управо су критичари заслужни за то што су моје прве две књиге за кратко време постале прави бестселери. Оптуживали су ме да сам преварант и фалсификатор. Чак и да сам сам цртао мапе, које сам објавио.

Иако Британци важе за уздржане људе, верујем да сте на такве оптужбе бурно реаговали?

– Нисам (смех). Издавач ме је саветовао да не дајем изјаве и послушао сам га. Сећам се када су по објављивању моје прве књиге, Аустралијанци решили да праве опсежни документарац о мени. Свега неколико дана пре него што је емитован, сазнао сам да ће ме у филму оцрнити и представити као врхунског преваранта! У то време сам на свом официјелном сајту имао више од 13.000 претплатника. Није ме мрзело да свима пошаљем мејл, у којем сам им објаснио како ће ускоро бити емитован грозан документарац о мени и како нећу имати ништа против ако сви до једнога повуку своје претплате. Резултат је био запањујућ! Само је један човек повукао своју претплату. Хиљаде њих нам се још придружило, а у Аустралији је продаја књиге била фантастична.

Како сте дошли до информација о којима пишете у књизи „Ишчезло царство Атлантиде“? Да ли је могуће да ништа није фикција?

– Био сам тотално исцрпљен после прве две књиге. Било ми је мука и од мејлова и од критика. Једно јутро сам устао и рекао жени: “Нека све иде дођавола, идемо да се одморимо од свега на Криту!”. Био је Божић. Одсели смо на југу, у једном манастиру. Прво што смо посетили било је археолошко налазиште Фаестос. Тамо смо између осталог обишли и остатке палате, за коју нам је водич објаснио да је саграђена пре 4.000 година! Био сам запањен, те сам га питао на основу чега тврди да је толико стара? Он ми је рекао да су доказ представе Крићана на рељефима у фараонским гробницама. На њима су приказани грађани Крита како доносе дарове фараону.

То је практично значило да су Крићани били морепловци, имали одговарајуће бродове и знали све што је требало о навигацији?

– То је, пре свега значило да су тврдње, које сам изнео у првим двема књигама, донекле погрешне! Тачније да Кинези нису били први велики светски морепловци, него Крићани, и то барем 3.000 година пре њих! Када сам сазнао то, почео сам да обилазим музеје и археолошка налазишта, како бих доказао да су Медитеранци пре четири миленијума пловили океанима. Тако сам заправо дошао до првих података да је Платонова прича о Атлантиди, цивилизацији која је нестала у једном дану, заснована на стварним догађајима.

Како бисте пронашли доказе о првим медитеранским бродовима, отишли сте на острво Санторини?

– Баш у време када сам стигао на Санторини, тамошњи археолози су ископали палату на чијим су зидовима били исцртани бродови. Пошто као поморски официр знам доста тога о бродовима, запањило ме је оно што сам видео. До детаља су били исцртани бродови и на њима поморци како шире једра. Били су то, према мојим јасним проценама бродских механизама – прекоокеански бродови.

Логичан след ствари био је да истога тренутка кренете у потрагу за остацима тих бродова?

– Управо сам то и урадио. Објаснили су ми да се олупине три таква брода налазе неколико стотина километара од Санторинија – у Турској, и то око Бодрума. Сазнао сам да је на тим бродовима превожен бакар. Због специфичне реакције између бакра и воде, олупине су у потпуности биле очуване. Баш као и терет, који су бродови носили. Запањио сам се када сам видео добра из чак шест различитих цивилизација: злато из Израела, плаво стакло из Египта, комад кљове индијског слона, зубе афричког нилског коња, шкољке из Индијског океана и ћилибар из Балтичког мора.

Отишао сам на свако од тих места да проверим има ли трагова о томе да су у те крајеве одиста стизали бродови са Крита. На Балтику сам утврдио да је ћилибар пронађен у олупинама могао само да дође одатле. У тамошњим музејима видео сам и вазе које датирају из 1500. године пре нове ере.

А кључни доказ да су Крићани били сјајни морепловци и пловили много даље него што се мислило је бакар из бродских олупина. Такав бакар, чистоће од најмање 99 одсто могао је да се нађе искључиво на Горњем језеру на канадско-америчкој граници. Убрзо смо утврдили да су милиони килограма бакра из Северне Америке ископани у другом миленијуму старе ере, и да су највероватније извезени у Европу.

Атлантида се по вама дакле простирала на острвима Крит и Санторини, и део је древне минојске цивилизације. У чему је сличност између Платонове и ваше Атлантиде?

– Платон дословце описује да се Атлантида простирала на два острва, која по облику неодољиво подсећају на Крит и Санторини. Описује је као цивилизацију, која је поникла на бакру, и има своје писмо. Запањујуће су слични и Платонови описи углавном четвороспратних кућа изграђених од црних, белих и црвених цигли са великим купатилима и текућом водом, каквих је било и на Криту и на Санторинију. И Платонова и моја Атлантида збрисане су са лица земље преко ноћи, и то у вулканској ерупцији.

С обзиром на то да Платон помиње и космичку појаву такозвана „два сунца“ на небу, која претходи великим несрећама, планирали сте да се вратите на Крит да истражите да ли се нешто слично догодило и тамо. И онда у Србији откријете један невероватан податак?

– Прво јутро, пошто сам стигао у Србију, сазнао сам да су сведоци „два сунца“ на небу својевремено били баш Срби. Био сам одушевљен када ми је речено да су Панчевци, 1804. године, у локалном листу до детаља, описали појаву „два сунца“ на небу. Реч је о реткој космичкој појави, која се у последњих 5.000 година догодила, можда пет пута – експлозији супернове. Астрономи предвиђају да ћемо је ускоро поново видети.

Како сте успели да дешифрујете језик којим су причали Атлантиђани?

– Све је почело тако што сам промовисао књигу у Грчкој. Једној од презентација присуствовао је и грчки професор, који је цео живот посветио дешифровању античког језика линеар А, којим су између осталог говорили и Крићани. Он ми је објаснио да је дешифровањем овога писма дошао до закључка да су Крићани били сјајни морепловци и да су одиста опловили свет, онако како сам описао у књизи. Дакле, да два човека дођу до истих закључака, то већ не може бити случајност!

Готово две пуне деценије били сте капетан у Краљевској морнарици. Да ли је истина да сте, након инцидента на Филипинима, замало каријеру завршили у затвору?

– Као капетан подморнице учествовао сам у акцији симулације напада на америчку флоту. Била је то заправо заједничка вежба. Међутим, десиле су се неке компликације и вежба је отказана. Пошто смо се вратили на Филипине, моја подморница је случајно ударила у америчког миноловца и пресекла га на пола.

Био је то озбиљан прекршај. Сасвим разумљиво, одмах сам отишао да се извиним америчком адмиралу. Пошто је прихватио извињење наставили смо дружење до ситних сати, уз причу о Вијетнаму. После неколико чашица рума, адмирал ми је предложио : „Ако твоји људи изроне све делове миноловца, и поправе га, нећемо те тужити!” Сутрадан су моји људи изронили све делове миноловца и саставили га, а ја сам уместо на суду, завршио у пензији! Имао сам невероватну срећу!

Да имате временску машину, у који бисте се период цивилизације вратили?

– Вратио бих се у време великих вулканских ерупција у Егејском мору, које су уништиле моћну и богату минајску цивилизацију на данашњем острву Санторини око 1450. године пре нове евре. Уколико бих преживео те ерупције, волео бих да будем сведок свега онога о чему је Платон писао и да потврдим да је био у праву!

Ком режисеру бисте дали да вашу књигу пресели на велико платно?

– Моји омиљени режисери су Стивен Спилберг, Клод Шаброл, Ингмар Бергман и Акира Куросава. С обзиром на то да су сви осим Спилберга преминули, онда ће мој избор бити – Стивен Спилберг.

Опишите ми атмосферу око вас док пишете? Дозвољавате ли вашој супрузи да вам се меша у посао?

– То уопште није романтично као што ви мислите. Ова књига јепроизвод тимског рада. Више од стотину људи је радило на њој: истраживача, публициста, издавача… Сам текст сам написао за шест недеља, а жени свакако дозвољавам да ми се меша у посао. То је једини начин да не испаднем глупљи него обично (смех).

О чему ће бити ваша следећа књига?

– О космичкој појави „два сунца“. Знате, Дарвин нас је звао „деца еволуције“. Платон је, пак, тврдио да смо „деца катастрофа“, јер је свака нова, ницала на темељима старе, уништене цивилизације. Верујем да смо деца и еволуције и катастрофе. Па, ако мало боље обратите пажњу, биће вам више него јасно да су дела великих уметника заправо обичне копије. Шта су друго Пикасове слике, или, дела Хенрија Мура него копије праисторијске уметности.

(Катарина Вуковић)

 

(Телеграф.рс)

Ознаке: колумбо, САД, Срби, Хрвати