Pročitaj mi članakVlada Velike Britanije planira ovog leta da pokrene nacionalni digitalni novčanik sa digitalnim identitetom, koristeći pametne telefone i tehnologiju prepoznavanja lica kako bi olakšala pristup državnim uslugama – od kupovine alkohola do plaćanja poreza.
Апликација, названа Gov.uk Wallet, прво ће омогућити дигиталну личну карту за ветеране, а касније ове године и дигиталне возачке дозволе. До 2027. године циљ је ујединити све државне исправе – од пореских података до приступа банковним рачунима – у једну централизовану апликацију.
За регистрацију, корисници ће морати да учитају личне документе (попут пасоша или извода из матичне књиге рођених), ураде скенирање лица путем камере на паметном телефону и сачувају проверене исправе у апликацију Gov.uk Wallet.
Ова апликација ће служити као дигитални идентитет за приступ разним услугама: куповини алкохола и других производа са старосном границом, плаћању пореза, отварању банковних рачуна и остваривању ветеранских и јавних бенефиција.
Систем ће се интегрисати и са новим прописима, на пример обавезним проверама дигиталног идентитета при куповини е-ромобила, чиме ће дигитална верификација постати саставни део свакодневних трансакција.
Дигитални идентитет и имиграција – нови алат за контролу
Увођење дигиталног идентитета представљено је и као решење за илегалну имиграцију. Бивши министар унутрашњих послова лорд Бланкет назвао је систем „неизбежним“ за праћење ко има право боравити у Уједињеном Краљевству.
Ово долази након година политике отворених граница, за коју критичари тврде да је погоршала управо оне проблеме који се сада користе као оправдање за дигитални надзор.
Забринутост због приватности и могућности злоупотребе
Упркос најављеним погодностима, овај потез изазвао је жестоку расправу. Организације за заштиту грађанских права упозоравају да би систем могао нормализовати масовно прикупљање података од стране државе, повећати ризик од хаковања или крађе идентитета у случају сигурносних пропуста и омогућити праћење грађана у реалном времену кроз дигиталне провере идентитета.
„Системи дигиталног идентитета су примамљива мета за кибернетичке нападе, а трајност биометријских података значи да свако цурење може имати доживотне последице. Једном када стандардизовано прикупљање података постане норма, отварају се врата за проширење функција – изворна сврха дигиталног идентитета може се лако проширити на нова подручја надзора и контроле,“ пише Кен Макон за Reclaim the Net.
Критика и историјске паралеле
Дејвид Куртен, председник Партије наслеђа Уједињеног Краљевства, повукао је паралелу између увођења дигиталног идентитета и увођења вакцина против КОВИД-19. Нагласио је како су се, и тада, захтеви постепено ширили – од здравствених радника и старијих, до опште популације, деце, па чак и дојенчади. Сваки корак био је праћен обећањима да ће се након усклађивања вратити нормалан живот, али критичари упозоравају да се такви системи, иако у почетку добровољни, временом претварају у де факто обавезу.
„Оно што сада говоре јесте да неће бити обавезно – бар тако тврде у чланцима – али то је вероватно само мамац. Чини се да ће, када се уведе, настати систем својеврсног ‘апартхејда’. Имаћеш дигитални идентитет који омогућава бржи и лакши приступ свему. Али, ако одлучиш да задржиш своју приватност и живиш као раније, без давања личних података кроз неку апликацију, живот ће ти постати знатно тежи,“ закључује Куртен.
