Прочитај ми чланакУ земљи са једном од највиших стопа смртности од рака у Европи, борба са овом болешћу често почиње прекасно. Зашто је је то тако
Све столице у узаном ходнику готово су попуњене, док се са разгласа чује име и број ординације. Још један човек управо ће можда чути оно од чега већина људи страхује. Можда ће сазнати да има рак. Или, ако су му подељене боље карте – да је налаз бениган.
Шта год да сазна, сама чињеница да се управо налази у просторијама Института за онкологију и радиологију Србије већ је довољно психички тешка. Уколико је дијагноза ипак добра, обрадоваће се, али свестан чињенице где се налази и да тренутни налаз сам по себи не значи да ће исто бити у будућности.
Кад се свет обрне наглавачке
Уколико је пак налаз другачији, следи дуг процес.
Када добијете Ц дијагнозу, свет вам се преврне наглавачке. Прво сазнање, затим спознаја и припрема за процес лечења, који је често неизвестан. На тренутак се следиш, али често немаш много времена да у тој фази останеш. У глави следи низ питања шта те чека, колико је опасно, какве су ти шансе за залечење.
А у Србији се сваке године више од 40.000 људи суочи са оваквим сценама. Истовремено, годишње од карцинома умре око 20.000 људи.
Рак плућа, дојке, дебелог црева и простате и даље су најчешћи облици малигних обољења који се бележе у Србији.
Србија у лошем европском врху
Србија се већ годинама налази међу европским земљама са највишом стопом умирања од малигних болести. Према подацима Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, годишње се у Србији дијагностификује око 40.000 нових случајева рака, док више од 20.000 премине од последица ове болести.
У Србији су у 2024. години од свих малигних тумора оболеле 41.472 особе, а од рака је умрло 20.314 особа, наводи се у анализи коју је објавио „Батут”.
Како је наведено, мушкарци су највише оболевали од рака плућа, колона, ректума и простате, а жене од рака дојке, плућа, колона, ректума и грлића материце.
У 2024. су од рака плућа оболеле 6.424 особе, а умрле 4.842, од рака дојке оболеле су 4.544 жене, а преминуло је 1.700 жена, док је од тумора дебелог црева и ректума оболело 5.348 особа, а преминуле су 2.543 особе.
Стручњаци упозоравају да овако неповољна статистика није последица само биолошких фактора, већ и касног откривања болести, недовољног обухвата превентивних прегледа, као и дугогодишње изложености факторима ризика попут пушења, загађења ваздуха, неправилне исхране и физичке неактивности.
Иако у Србији постоје организовани скрининзи за рак дојке, грлића материце и дебелог црева, одзив грађана и даље остаје испод европског просека, листе чекања за прегледе су дуге, а многи здравствени центри немају адекватну опрему.
Рано откривање, превенција и скрининг – те речи су најважнија порука на данашњи Светски дан борбе против рака, поручио је у изјави за ФоНет директор Института за онкологију и радиологију Србије Милан Жегарац.
Жегарац сматра да се те мере у Србији спроводе и да за њих постоје услови. „Само треба да се упорније утиче на људе да се јављају на прегледе на које су позвани”, казао је Жегарац.
Четврти по смртности
Србија се према проценама Међународне агенције за истраживање рака сврстава међу 40 земаља Европе у групу земаља са нешто нижим ризиком оболевања – налази се на 33. месту и високим ризиком умирања од малигних болести у Европи – на четвртом месту, после Мађарске, Пољске и Румуније.
Извештај Шведског института за здравствену економију (ИХЕ), један од последњих стручних текстова на ову тему, указује да је један од првих и кључних корака за унапређење стања у Србији развој савременог Националног регистра за рак, који би служио као поуздан извор релевантних података за све актере укључене у праћење трендова и доношење одлука у клиничкој онкологији. Овај задатак захтева време и дугорочну институционалну посвећеност, с обзиром на то да постојећи подаци о инциденцији и морталитету од рака морају бити додатно унапређени, наводи се у извештају.
Глобална порука солидарности и превенције
Светски дан борбе против рака обележава се сваке године 4. фебруара, на иницијативу међународне заједнице и уз подршку Светске здравствене организације. Циљ овог дана је указивање на значај превенције, раног откривања и лечења малигних болести, али и смањење неједнакости у приступу здравственој заштити.
Према глобалним проценама, чак трећина свих карцинома може се спречити променом животних навика, док се још једна трећина може успешно лечити ако се болест открије на време. Упркос томе, рак и даље остаје један од водећих узрока смртности у свету, са више од 10 милиона преминулих годишње.
