Прочитај ми чланакРедовни избори у десет локалних самоуправа расписани су за 29. март ове године, што оставља свега месец дана за предизборну кампању. У јавности су се појавиле две тезе зашто се председник Србије Александар Вучић одлучио да на тај начин збрза званичну кампању иако је имао могућност да она траје и дуже. Једни верују да се осећа јаким да те изборе добије брзо, док други верују да му се жури јер се боји консолидације и бољег повезивања између опозиционих странака и студентата. За професора Факултета политичких наука Душана Вучићевић овај датум није изненађење. Он подсећа да се и напредњаци и они који планирају да му изађу на црту већ одавно припремају за гласања, али указује и на утицај одржавања избора у суседној Мађарској на гласање у Србији.
Председница Скупштине Србије Ана Брнабић расписала је за 29. март локалне изборе у граду Бору и још осам општина. Сем Бора, тог дана бирачи ће гласати у Аранђеловцу, Бајиној Башти, Књажевцу, Кладову, Кули, Лучанима, Мајданпеку и Смедеревској Паланци. Исте недеље на биралиште излазе и гласачи у Севојну, где је изборе, пошто је реч о градској општини, расписао председник Скупштине града Ужица.
Ови редовни локални избори у јавности се очекују са великом пажњом јер се верује да би могли бити нови индикатор расположења грађана у земљи коју скоро годину и по дана тресе једна од највећих, ако не и највећа политичка криза у новијој историји.
Локални избори који се ишчекују више него иначе
Током прошле године гласало се на редовним локалним изборима у Косјерићу, Зајечару, Мионици, Неготину и Сечњу, срединама до тада познатим по великој подршци владајућој коалицији. Напредњаци су задржали власт, али у крајње нерегуларним изборним условима и уз отворену репресију на улицама.
Међутим, много лошији резултат владајуће коалиције у тим срединама у односу на претходне изборне циклусе и значајна подршка онима који су изашли на црту власти, протумачено је као добар сигнал за оне који очекују промене на гласању на националном нивоу.
Од тада се у јавности ишчекује када ће на редовно гласање да изађе ових десет локалних самоуправа.
Свега месец дана за кампању
Претходни локални избори у граду Бору и девет општина одржани су 3. априла 2022. године. Закон прописује да се одлука о расписивању доноси најраније 150 дана, а најкасније 45 дана пре истека мандата одборника. Такође од расписивања избора до дана гласања не може проћи мање од 30, ни више од 60 дана.
Конкретно у овом случају, кампања ће трајати 34 дана, што је краћи период него што је то био случај са локалним изборима одржаним 2025. године.
Мада се од новембра прошле године и локалних избора у Мионици, Неготину и Сечњу прича о томе да Србију у првој половини ове године очекује гласање у ових десет локалних самоуправа, званична кампања од свега месец дана ипак делује као изненађење.
У јавности су се појавиле две тезе зашто се Александар Вучић одлучио за тако кратак рок. Једни верују да се осећа јаким да те изборе добије брзо, док други верују да се председнику жури јер се боји консолидације и бољег повезивања између опозиционих странака и студентата.
„Сви су одавно у кампањи“
Душан Вучићевић, професор Факултета политичких наука, подсећа да кампања у свим овим местима где су јуче расписани локални избори траје већ неколико месеци.
“Чим су прошли избори у Мионици, Сечању и Неготину, напредњаци су се растрчали по овим општинама, тако да су они у теренској кампањи већ неколико месеци, и сад ће само финиширати у ових последњих месец дана”, наглашава Вучићевић за Нова.рс.
Примећује да су и у већини тих средина већ и студенти и опозиција почели са радом на терену.
“Студенти, листе које они подржавају, као и опозиција, сви су они прилично активни. Вероватно највише у Кули где је кампања “од врата до врата” увелико у току, а штандови раде озбиљно већ дуже време. Ни друге општине не заостају много за њима. Мислим да нико није чекао баш јучерашње расписивање избора да би кренуо са кампањом”, наглашава.
Додаје да краћа кампања може представљати проблем у неким општинама на истоку, где се стиче утисак да опозиционе листе нису толико спремне за изборе.
Утицај Орбановог резултата
Као још један крајне рационалан аргумент за 29. март као датум избора, Вучићевић наводи да наредне недеље, односно 5. и 12. април нису били реална опција, јер је прве недеље католички, а друге православни Ускрс. У том контексту посебно наводи пример војвођанске општине Кула.
Истиче такође да се мање више знало да Српска напредна странка неће чекати да прођу избори у Мађарској, заказани за 12. април.
“Постоје солидне шансе да Виктор Орбан изгуби од мађарске опозиције. И у том случају онда, са сентиментом да је један ауторитарни лидер у комшилуку који блиско сарађује са СНС-ом изгубио изборе, није реално да би Вучић желео да улази у локалне изборе. Можда, на прави поглед, не делује као превише важно, али мени се чини да јесте”, закључује Вучићевић.
Додаје да је на основу свих ових аргумената било јасно да су као најизгледнији датуми за изборе преостали 22. или 29. март.
