Ломпар је о томе говорио и гостујући на Н1, а Јововић и у ауторском тексту за Данас.
Шта смета тој очигледности, да само целовит, спајајући и јединствени наступ може да победи режим који манипулативно и лажно заступа ту исту целовитост и јединственост?
Смета и то се види по колективној хистерији на мрежи Икс, то што се унапред приписује да ће у том савезништву једна страна преварити другу.
Тврди се разјарено како је искључиво исход да једни само искористе друге, да их навуку, изманипулишу, превеслају жедне преко воде, одузму им сва права и заслуге и приграбе сву власт после Вучића.
А то вам је, управо оно чиме се превасходно бави наша највиша владајућа режимска класа. То су они, њихово непоштење, њихов рад једнима другима о глави, њихова набеђеност да могу непрекидно управљати друштвеном стварношћу, њихова спремност на свако непочинство.
И њихово одбијање да напусте ту класу, ментално, ако не и статусно. Погледајмо само случај бивше министарке Зоране Михајловић, она је исувише позната у јавности да би била изложена некој физичкој претњи или принуди.
Њено смешкање док смерно гостује по режимским телевизијама, изговарајући све супротно од оног што је говорила на опроштајној конференцији за новинаре када је предаваља кључ министарског кабинета, говори колико та висока класа жилаво верује да је превара та која ће их заштитити.
И то било да су се представљали грађанским либералима као што је Михајловићева или десничарима као што је министар Никола Селаковић.
Селаковића је Вучић истурио у лажном и блефирајућем потезу као жртвеног јарца испред јавности, да суђењем за Генералштаб које изазива слабе емоције, потисне поступак за надстрешницу, која би могао поново да разбукта снажно противљење српског друштва. Селаковићем као ловцем у шаху, Вучић штити Томислава Момировића и Горана Весића, који дођу као фигура краљице.
Само политичка снага која има другачији класни печат од владајуће, која није заснована на превари и лажи, има шансу да смени и обузда режимску.
И зато је искреност представника Студената у блокади да иду на чисту студентско-грађанску причу, добродошла. И зато на тој њиховој листи треба да буду и Лопмар и Јововић, и зато ће њиховим изборним резултатима у изборној ноћи Србија поверовати.
А ко ће бити крајњи победник, да ли ће га бити, на то ће одговор дати нова друштвена стварност. Јер и стварност се нешто пита, не само њени кривотворитељи.
