Dan nakon izbora, napravili ste strategiju i već sutradan, UKP je uz zavijanje sirena, teatralno, ušao u Rektorat. Ako se iole razumem u vas – rektor će biti prozvan. Rektor kojem se vaša saradnica obraća kao kriminalcu. Bez trunke poštovanja prema njegovoj ličnosti i prema funkciji koju obavlja

Čemu se radujete? Proslavljate pobedu na lokalnim izborima, kao da ste istinski pobedili. Deset nula. Sa onoliko batinaša, sa onoliko policije pod punom opremom, sa onoliko dovedenih građana iz drugih mesta, sa bugarskim vozićima, sa izraelskim savetnicima, sa unapred nameštenim glasovima, sa duplim listama i kupljenim glasačima – i ja bih pobedila. Sram da vas bude.

Koliko ste frižidera, veš mašina i televizora poklonili u predizbornoj kampanji? Koliko ste puteva sklepali? Koliko ste nepropisno izgrađenih objekata legalizovali? Koliko ste zaposlenih ucenili da će ostati bez posla? Koliko ste roditelja zastrašili – čija su deca na fakultetima? Koliko ste nestručnih zaposlili, a stručnima dali otkaze? Koliko novca ste razdelili, ne bi li glasače kupili? Sa toliko potrošenog državnog novca – novca svih nas, građana – i toliko straha koji ste narodu u kosti uterali – i ja bih pobedila. Sram da vas bude.

Koliko spotova ste snimili i puštali ih milijardu puta dnevno? Druga strana, nije imala nacionalne medije – pa nije ni mogla da se promoviše. Vaše spotove videli su svi u Srbiji, jer svi ti mediji su vaši. U tim vašim reklamnim spotovima sebe ste hvalili, a studente i opoziciju ste satanizovali najpogrdnijim rečima – talibani, plaćenici, huligani… „Idioti koji zemlju uništavaju.“ Vi ste kreirali nakaradnu sliku o njima – da bi svoju fotošopiranu sliku, istakli. Na taj način, tako našminkana i lažna – i ja bih pobedila. Sram da vas bude.

Koliko ste sati, minuta i sekundi potrošili za vreme predizborne ćutnje, koristeći ih na najperfidniji način? Kao bajagi, niste kršili pravila. A, u stvari, jeste. Kršili ste ih. Bilo je strašnije, nego da ste otvoreno pričali o politici. Tik pre početka ćutnje, desila se tragedija na Filozofskom fakultetu. Bez očevidaca. Sem osobe, koja je nekada bila stanovnik Ćacilenda, a sada se zadesila na platou fakulteta. Slučajno. Kažu. Ne znam. Ali, ono što znam je, da su izveštaji vaših medija prekršili sva pravila novinarske etike. Fotografije, morbidna nagađanja, neprimerene reči… Kao u slučaju Ribnikara. Nikad kažnjeno s vaše strane. Nikad osuđeno. I neće. Jer, vama to odgovara. Vi time od protivničke strane pravite bezosećajne monstrume, koji stoje iza svake smrti, pa i ove. Vi kreirate priču vezanu za jednu tragično izgubljenu mladost. Upotrebljavate je da se kredibilitet Univerziteta unizi. Da se uništi i da se stavi pod kontrolu države.

Otkud toliko tablica sa registracijama drugih gradova? Otkud na glasačkim listićima toliko stogodišnjaka i onih kojima je skoro vek i po? Otkud u nekim mestima nagli broj rasta stanovnika, u vreme kad se uglavnom iseljavaju i beže glavom bez obzira?

Kažete, kriva je pirotehnika koja je bila skrivena na fakultetu, a doneli su je blokaderi. Kako tu pirotehniku niko pre toga nije video, otkrio? Nisu na tom fakultetu svi na istoj strani. Neko bi to prijavio. Krivite opet blokadere… „Bahati, razulareni…“ Dajte nam imena tih studenata koji su takvi. Kriv je dekan, kažete potom. Njega ste pozvali, ispitali ga. I šta ste saznali? Kriv je rektor, nastavljate da ređate sve koji vam smetaju. Dan nakon izbora, napravili ste strategiju i već sutradan, UKP je uz zavijanje sirena, teatralno, ušao u Rektorat. Ako se iole razumem u vas – rektor će biti prozvan. Rektor kojem se vaša saradnica obraća kao kriminalcu. Bez trunke poštovanja prema njegovoj ličnosti i prema funkciji koju on obavlja. Očekivala sam da na Odboru za obrazovanje, na kom je siktala, uz bes koji je ispoljila, uzme i lenjir i da rektoru nalupa packe… Zaključak je jednostavan. Rektor je kriv. Krivi su svi. Samo niste vi. I samo vas niko neće pozvati. I samo vas niko ništa neće pitati. Ma koliko ovih dana čitali oprečne vesti o ovoj tragediji. Vi tužite, vi sudite. Vi otimate nadzorne kamere i kreirate morbidne priče od koje se ledi krv. Ko nama garantuje, da ćemo zaista videti to što je snimljeno? Ko nam garantuje da na tim snimcima neće zafaliti minut, dva, tri… Setimo se nekih ranijih tragičnih događaja…

Od vas u ovoj zemlji zavisi sve. Pa i da li ćemo videti istinu ili spinovanu priču. Od vas, koji negativno utičete na odrastanje naše dece. Dece, koja godinama gledaju scene nasilja – na ulicama, u školama… Pa, i na izborima, gde treba da vlada red i mir. Ali, vama odgovara frka. Vama prijaju kordoni. Vas pali moć. Vas pali tuča. Krv koja curi sa glava prebijenih, eliksir je kojim se hranite. Zato vi pravite nemire. Jer, u miru, vi nemate šanse za pobedu. Sram da vas bude.

Rekoste da ste vi predsednik svih građana. Niste. Niti ćete ikada biti. Jednima ste majka, a drugima ste zla maćeha. Jedne nagrađujete i šakom i kapom, iako ni pertlu na cipeli ne znaju da vežu, a drugima – onim stručnima, dajete otkaze i upadate sa policijom na njihova radna mesta. Kao u slučaju rektora i Rektorata

Mračna strana ove tužne priče na Filozofskom, kulminirala je u danu predizborne ćutnje. Potekla je od vaše pomenute – omiljene saradnice. Po ogavnoj retorici koju koristi i po pokretu ruke kojom maše – savijenom u laktu – uz blago drmusanje glavom – ona više liči na vas, nego vi na sebe – u najradilaskijem izdanju. Prljavom izjavom „bilo je dosta silovanja i drogiranja na fakultetima“, zadala je završni udarac i Univerzitetu i studentima. Da sam tako pogana, da imam tako prljave misli i jezik duži od pameti – i ja bih pobedila. Sram da vas bude.

Sram da bude i vas i nju, koja palaca – i koja bez dokaza optužuje mlade ljude za najgnusnija dela. Da je zemlja kakva nije i da vi niste na njenom čelu, vaša lača-mati odgovarala bi za izrečeno – a nedokazano. Ali, raba se džadovati, prevedeno na njen jezik… Jer, to se neće dogoditi. Na kraju izborne večeri, izjavili ste svojim podanicima – „slavite tog keca, to je kec k’o kuća. To što smo mi izdržali i posle svega uspeli da pobedimo… i sve njihove laži i sve njihove neistine potremo i savladamo… i atmosferu zla koju su uneli, pobedimo… i to na miran i dostojanstven način, zbog toga sam posebno srećan.“

To rekoste, u zanosu lažne radosti. Kec kojeg pominjete, stoji pored nule na desetki. A, u stvari, vi dobro znate, da je kojim slučajem, kako to pravilo nalaže u izbornom danu – da je zaista bilo mirno i dostojanstveno, bilo bi obratno. Svesni istine, bili ste podbuli, bili ste bledi. Od drugih ste istinu sakrili, ali od sebe niste mogli. Da skrenete pažnju od svog nezadovoljstva, premazanog tankim slojem kvazi-sreće, poslužili ste se isprobanim trikom. Sve gnusobe koje su tog dana radili vaši, pripisali ste suprotnoj strani.

Sram da bude i vas i nju, koja palaca – i koja bez dokaza optužuje mlade ljude za najgnusnija dela. Da je zemlja kakva nije i da vi niste na njenom čelu, vaša lača-mati odgovarala bi za izrečeno – a nedokazano

Ko je koga tukao? Čije glave su bile krvave? Ko je doveo maskirane momke na biračka mesta? Ko je doveo policiju, da umesto građana brani kriminalce? Otkud toliko tablica sa registracijama drugih gradova? Otkud na glasačkim listićima toliko stogodišnjaka i onih kojima je skoro vek i po? Otkud u nekim mestima nagli broj rasta stanovnika, u vreme kad se uglavnom iseljavaju i beže glavom bez obzira? Rekoste i da ste „predsednik svih građana“. Niste. Niti ćete ikada biti. Jednima ste majka, a drugima ste zla maćeha. Jedne nagrađujete i šakom i kapom, iako ni pertlu na cipeli ne znaju da vežu, a drugima – onim stručnima, dajete otkaze i upadate sa policijom na njihova radna mesta. Kao u slučaju rektora i Rektorata. Zašto? Zato što na njihova pametna pitanja, nemate odgovore. Umesto vas, odgovor daje vaš bliski saradnik, savetujući roditeljima, da „decu ne upisuju na blokaderske fakultete, jer će im biti vraćeni u mrtvačkim sanducima“. Prvoaprilska šala? Ne!!! Izrečeno dan kasnije. Fuj! Tako to rade vaši. Tako to radite vi. Služite se lažima i morbidnim izjavama, zastrašivanjem – sluđujući naivne. Na taj način, mogla bih i ja – u svih ovih deset mesta – da pobedim sa deset nula.

Pokrijte se ušima. Ćutite. Odavno ste provaljeni. Sraaaam da vas bude.

Izvor: radar.nova.rs

Oznake: Aleksandar Vučić, batinaši, lokalni izbori, SNS