Бивши директор Војнобезбедносне агенције (ВБА) Момир Стојановић потврдио је да је добио позив да се јави у Тужилаштво за ратне злочине. Позив је стигао на адресу на којој не живи већ десет година, а о њему су га обавестили бивши комшије. Стојановић тврди да се ради о случају из Ђаковице, о којем је својевремено сам тражио да се поведе истрага о његовој наводној умешаности.

Истрага је вођена три године, након чега је Тужилаштво 2019. године од устало. „Не знам зашто сада опет покрећу то питање и шта се то дешава да ја морам да доказујем своју невиност, јер они моју кривицу не могу да докажу“, изјавио је Стојановић. Као начелник Војне безбедности Приштинског корпуса, како наводи, није могао да командује војно-полицијском акцијом која му се стављала на терет.

„То није посао обавештајца, да командује ни војском, а камоли полицијом“, истакао је. Посебно га је погодило сазнање да је сличне позиве добило још 4.500 младића који су бранили земљу на Косову и Метохији. „Неко је продао наше адресе“, рекао је Стојановић.

Све то, према његовој оцени, није случајно и представља одмазду због тога што је политички неист омишљеник. У исто време док стижу позиви, на језеру Газиводе руше се куће. Стојановић указује на апсурд ситуације:

„За то време, док се руше куће на Газиводама, Вучић у Бабушници пева о Косову. Срамота. Гаде ми се и питам се где сам и за кога потрошио своју младост.“ Додао је да би, да је млађи, отишао из земље.

Момир Стојановић је на свом Фејсбук профилу објавио позив који је добио, а у којем стоји да се јави у ово тужилаштво у својству окривљеног 30. септембра због ратног злочина над цивилним становништвом.

Он је у статусу изнад фотографије написао да је против њега још 2007. године вођен поступак за ово дело, те да је тада тужилаштво одустало од даљег гоњења због недостатка доказа, о чему је сачињена и службена белешка о одбачају пријаве, те да изражава сумњу да је поступак сада покренут из неких других разлога који су политички и повезани са истрагом коју су приштинске власти покренуле против више бивших војних лица и полицајаца који су учествовали у сукобима на Косову.

„Крвариш седам година на Косову и Метохији и часно, у складу са одредбама Међународног суда за ратно и хуманитарно право, браниш отаџбину од спољне агресије. 2007. године се одазовеш позиву својих ратних другова оптужених пред Међународним судом за ратне злочине у Хагу и као сведок одбране са тужилаштвом прођеш кроз сва дешавања ратних година. 2008. године ти по захтеву међународно непризнате државе тзв. Косова стигне међународна црвена Интерполова потерница због наводно почињеног ратног злочина у догађају са којим немаш никакве везе.

Уредно се јавиш Суду за ратне злочине и захтеваш да се спроведе истрага по предметном догађају. Након трогодишње истраге, у којој се промене три тужиоца, добијеш Службену белешку којом се обуставља поступак због недостатка доказа и у којој је јасно образложено да немаш никакве везе са предметним догађајем.

Као слободан грађанин обратиш се Министарству правде и Централи Интерпола своје земље са захтевом да резултате истраге доставе Дирекцији Интерпола у Лиону ради обуставе потернице. Не добијеш никакав одговор нити те било ко од државних органа контактира.

Након седам година ових дана на адреси на којој одавно не живиш добијеш позив Суда за ратне злочине у Београду да се јавиш у ту установу ради саслушања због сумње да си починио ратни злочин. Како је позив адресиран на стару адресу коју је, као и многих колега ветерана, неко из државног апарата твоје земље уступио косовском правосуђу, може се закључити да је понављање целог процеса по захтеву правосуђа непризнате, а можда и признате, а ми не знамо, државе Косова. А можда је све ово у функцији дисциплиновања и застрашивања политичких неистомишљеника.

Нема страха и нема назад, иза је Србија, али не оваква и са овом влашћу.

Ето, моји ратни другови, сигуран сам да су ваше приче теже и болније, али се морамо изборити за државу која то разуме“, написао је Стојановић у објави на Фејсбуку.

Нинић: Механизам притиска и „дисциплиновања“

Адвокат Иван Нинић каже за Данас да су сви учесници ратних сукоба на простору Косова и Метохије, од стране режима у Београду, пуштени низ воду у оквиру договора Београда и Приштине, који су формализовани кроз читав сет јавних и тајних споразума.

„Ово што се данас дешава Момиру Стојановићу, пре или касније, десиће се сваком Србину, јер државу воде људи који континуираним уступцима Приштини чувају своју слободу, власт и фотеље. Ми не знамо шта све Александар Вучић мора да испоручи и на шта се све обавезао пред онима који су га довели на власт 2012. године и све ове године одржавају на власти“, коментарише Нинић.

Он указује да ако институције Србије газе сопствени суверенитет и по налогу Приштине покрећу поступке који су већ једном правоснажно обустављени у Београду услед недостатка доказа, онда је јасно ко и на који начин даје легитимитет тзв. косовској државности.

„Иначе, ми овде имамо феномен да адресе и лични подаци српских ветерана из државног апарата цуре и завршавају у рукама косовских органа, што за последицу има поплаву позива који им ових дана стижу на адресе. Нема дилеме да се на овај начин активира механизам притиска и „дисциплиновања“ оних ветерана који имају храбрости да јавно критикују актуелну власт и политику према Косову и Метохији, а генерал Стојановић то годинама чини“, наводи Нинић.

(Србин инфо)