Pročitaj mi članak

Vučić za BBC traži da prevaziđemo NATO agresiju 1999. i brani izdaju Generalštaba

0

Britanski BBC objavio je opširnu reportažu o kontroverznom planu kompanije Trampovog zeta, Džareda Kušnera, da na mestu bombardovanog Generalštaba u centru Beograda izgradi višenamenski kompleks koji bi bio brendiran kao "Tramp kula Beograd".

Једна од првих слика које дочекују посетиоце у центру главног града Србије, Београда, јесу владине зграде у стању озбиљног распадања, уочава ББЦ и подсећа да су их НАТО авиони бомбардовали још 1999. године – и оне су до данас остале готово непромењене.

Порука коју такав призор шаље посетиоцима могла би да гласи: „Добродошли у Србију – наша скорија историја је била бурна и компликована, и још увек је нисмо до краја обрадили.”

Попут осмеха с низом поломљених зуба, зграде Министарства одбране и даље стоје. Али јасно је да су претрпеле озбиљан удар када је НАТО интервенисао да би зауставио тадашњу војну кампању Србије на Косову. Као чланица западног војног савеза, Сједињене Америчке Државе су биле директно укључене у то бомбардовање.

У светлу те историје, за многе Србе је прошле године био шок када је влада потписала споразум са компанијом Аффинитy Глобал о обнови тог простора и изградњи луксузног комплекса хотела и апартмана вредног 500 милиона долара.

Не само зато што је та фирма америчка, већ и због тога што је њен оснивач Џаред Кушнер, најпознатији као зет Доналда Трампа. И зато што би планирани комплекс требало да се зове „Трамп кула Београд”.

Иако се сада појавила велика препрека која доводи цео пројекат у питање, одлука српске владе да закључи овај уговор заправо није изненађење. Јер, пре него што је 2016. постао председник САД, Доналд Трамп је и сам исказивао интересовање за изградњу хотела управо на том месту.

Овакав потез такође се уклапа у образац понашања власти – како тврди опозиција – да дозвољавају страним инвеститорима да профитирају на јавној имовини. Као главни пример наводе пројекат Београд на води – стамбени и комерцијални комплекс који је изградио инвеститор из УАЕ на земљишту које је претходно припадало српским железницама.

Тамо где су некада стајали зарђали вагони и напуштене шине, данас се налази модеран тржни центар, луксузни ресторани и необична, заобљена 42-спратна Кула Београд. Међутим, не допада се свима.

Но, то је била запуштена индустријска зона – а не знаменитост у срцу града. Комплекс Министарства одбране је сасвим другачија ствар – не само зато што има улогу спомен-обележја жртвама бомбардовања 1999.

Такође, то је снажан визуелни подсетник зашто огромна већина грађана Србије и даље осећа одбојност према НАТО-у, и зашто имају симпатије према Русији. У том контексту, дати америчком инвеститору право на коришћење локације на 99 година, наводно без икакве накнаде унапред, представља одважан потез.

Вучић види шансу да поправи однос са САД

Али председник Србије, Александар Вучић, не осећа потребу да се правда. „Важно је да превазиђемо терет из 1999. Спремни смо да градимо боље односе са Сједињеним Америчким Државама – мислим да је то изузетно важно за ову земљу“, рекао је за ББЦ.

Такав став наилази на извесно разумевање код међународне пословне заједнице у Београду. Прилив директних страних инвестиција се више него утростручио у последњој деценији. Ипак, БДП по глави становника и даље је низак у поређењу са чланицама ЕУ – само је трећина просека Уније.

Да би се ти бројеви наставили кретати навише, привлачење нових инвеститора је кључно. И док финансијски детаљи пројекта нису јавно доступни, Њујорк тајмс (Неw Yорк Тимес) је објавио да ће српска влада добијати 22 одсто будуће добити.

„За једно мало и специфично тржиште – бившу Југославију, ван ЕУ – сваки публицитет је добар публицитет. Ако долазе велики међународни играчи, то привлачи пажњу. Добијате и препознатљивост и прилику“, каже Џејмс Торнли, бивши партнер у КПМГ Србија, сада партнер у фирми КП Адвисорy у Београду.

Торнли живи у Србији већ 25 година и свестан је осетљивости теме. Али верује да ће се мишљење људи променити када виде користи пројекта.

„Тај простор је ругло и мора да се реши. Ништа се није десило 26 година – хајде да то средимо“, поручује он.

„Да се ово дешава чак и у Румунији или Бугарској – био би тендер“.
Ипак, нису сви међународни инвеститори тако одушевљени.

Ендру Пирсон, бивши директор ЦБРЕ-а за Југоисточну Европу, сада води компанију иО Партнерс, која је фокусирана искључиво на тај регион. Он признаје да је рушевно стање комплекса Министарства „лоше за имиџ града”, и да је пројекат вероватно „добра вест јер показује да земља може да привуче велике инвестиције”.

Али има озбиљне замерке на начин на који је посао склопљен са Аффинитy Глобал. Пирсон тврди да није било јавног тендера, који би омогућио и другим фирмама да конкуришу.

„За државну имовину треба моћи да докажете да добијате тржишну вредност, а то се обично постиже јавним конкурсом. Да се ово дешава у Великој Британији, Немачкој, Мађарској или чак Румунији или Бугарској – био би тендер. Ишло би на отворено тржиште. Инвеститори који су већ присутни или желе да уђу, имали би шансу да купе то земљиште“, каже Пирсон.

Вучић је још 2023. рекао да је имао „изванредан разговор” с Џаредом Кушнером о „потенцијалу за велике и дугорочне инвестиције”. Од тада, Доналд Трамп Млађи је више пута посећивао Београд, пошто је објављено да ће део комплекса чинити Трампов међународни хотел. Улога Трампових, како се наводи, ограничена је искључиво на хотелски део.

Питања о могућем сукобу интереса, с обзиром на то да се Доналд Трамп вратио у Белу кућу, одбијена су од стране његове портпаролке која тврди да председник не профитира из овог посла.

Пирсон се ипак пита како се осећају фирме које су већ уложиле знатна средства у Србију: „Да сам инвеститор који је већ уложио десетине или стотине милиона, био бих разочаран што нисам добио прилику.”

Ни Аффинитy Глобал ни српска влада нису одговорили на питања ББЦ-а о начину на који је договор склопљен, нити о томе да ли је уопште било јавног конкурса.

Историјски и архитектонски значајна локација

А онда се поставило и питање – да ли би на том месту уопште смео да никне комерцијални комплекс? Зграда, чак и сада у рушевном стању, остаје значајна и архитектонски и историјски.

Првобитно је изграђена да дочека посетиоце главном граду Титове Југославије. Архитекта Никола Добровић пројектовао је два објекта са обе стране Немањине улице, који заједно чине симболичну капију.

Облик зграда такође подсећа на кањон Сутјеске – место одлучујуће победе партизана над нацистима 1943. године. И од 2005. комплекс ужива заштиту као културно добро Србије.

„Озбиљан град не гради модерну будућност рушећи своје историјске центре и културне споменике. Ако Србија жели да напредује, прво мора да поштује сопствене законе и културно наслеђе. Према закону, није могуће укинути заштиту овом локалитету“, каже Естела Радоњић Живков, бивша заменица директора Републичког завода за заштиту споменика културе.

Обрт раван холивудском трилеру

Али баш када се чинило да је судбина места запечаћена, тужилаштво за организовани криминал доноси обрт раван холивудском трилеру.

Дана 14. маја, ухапшен је званичник који је дао зелено светло за укидање заштите Министарства – Горан Васић, вршилац дужности директора Завода.

Тужилаштво је саопштило да је Васић признао да је фалсификовао стручно мишљење које је послужило као основа за укидање статуса културног добра. Оптужен је за злоупотребу службеног положаја и фалсификовање докумената.

Противници пројекта ову аферу виде као доказ да је Кушнер имао повлашћен третман – што власти негирају.

Где то сада оставља Аффинитy Глобал и планирани Трампов хотел – још није сасвим јасно.

Вишеструки покушаји да се обави интервју са представницима фирме нису успели, али у саопштењу су поручили да Горан Васић „нема никакве везе с нашом компанијом”, те да ће „сагледати ситуацију и одлучити о даљим корацима”.

Вучић, с друге стране, негира да постоји било какав проблем: на самиту европских лидера у Тирани изјавио је да „није било никаквог фалсификата”.

За сада, чини се да ће разрушени остаци Министарства одбране још неко време остати непромењени. А захваљујући Трамповој вези – имаће још више да се прича о њима међу онима који по први пут дођу у Београд.