Пише: Нада Гладовић
Пошта Србије је 3. септембра 2025. године са компанијама НИТЕС и МедИТ потписала уговор о увођењу електронских рецепата у приватне здравствене установе. Почетак примене првобитно је најављен за 1. јануар 2026, али тај рок није испоштован. Лекарима сада стижу обавештења у којима се помиње 1. септембар 2026. године, иако у јавно доступним објавама надлежних институција није могуће пронаћи недвосмислен одговор да ли од тог дана систем постаје обавезан за све приватне ординације.
Министар здравља Златибор Лончар је приликом потписивања уговора изјавио да грађани неће имати додатне трошкове. Међутим, у обавештењу достављеном приватним здравственим установама пише да накнада Пошти Србије износи 50 динара плус ПДВ по рецепту, односно 60 динара за сваки прописани лек. Важи принцип „један лек – један рецепт“, а новац се унапред уплаћује на кориснички рачун, са којег се накнада аутоматски скида.
Ако лекар пацијенту пропише пет лекова, ординација плаћа 300 динара. За хиљаду издатих рецепата месечни трошак износи 60.000 динара. Тај новац здравствене установе мораће негде да надокнаде, па ће на крају, непосредно или кроз цену прегледа и других услуга, трошак највероватније поново пасти на пацијента.
Јавности нису саопштени вредност уговора, трошкови развоја и одржавања система, трајање сарадње, расподела прихода нити власништво над софтвером. Није објашњено ни на основу које калкулације је утврђена накнада од 50 динара плус ПДВ. Када се тај износ помножи милионима рецепата, више није реч о симболичној административној накнади, већ о послу потенцијално велике вредности.
Компаније које годинама послују са државом
Према јавно доступним пословним подацима, београдски НИТЕС је у стопроцентном власништву компаније НИТЕС Гроуп Лимитед. Као оснивач и председник групе у јавности се наводи Миодраг Шкрбић. НИТЕС је 2025. године остварио приход од приближно 5,43 милијарде динара и добит од око 877 милиона динара.
Компанија МедИТ је у стопроцентном власништву Мирјане Милутиновић, која је и директорка, док је Никола Ранчић регистрован као заступник. МедИТ је 2025. године са 13 запослених остварио приход од око 496 милиона и добит од приближно 174 милиона динара.
Ове компаније се годинама појављују у пословима дигитализације српског здравства, често заједно са државним Телекомом. НИН је раније писао о послу у вези са е-рецептом за који је стигла само њихова заједничка понуда, вредна 113,11 милиона динара. Објављен је и податак о другом послу Министарства здравља вредном 161,6 милиона динара, на којем је заједничка понуда Телекома, НИТЕС-а и МедИТ-а такође била једина.
БИРН је објавио да је НИТЕС само у априлу 2020. године са Министарством здравља склопио три уговора укупне вредности око 3,2 милиона евра. У јавности је документовано и да је Бојан Кисић, брат тадашње министарке Дарије Кисић, био ангажован у чешком огранку НИТЕС-а. Компанија је нагласила да он никада није био запослен у њеном београдском предузећу.
Нема јавног доказа на основу којег би се могло тврдити да су власници НИТЕС-а и МедИТ-а чланови владајуће странке. Ипак, њихови вишегодишњи послови са државом, једине понуде у појединим поступцима и поменуте везе оправдавају захтев да нови уговор буде у целости објављен.
Да ли лекар одлучује или само извршава налог програма?
Надлежни најављују да ће софтвер упозоравати лекаре на опасне комбинације терапија. Та могућност може бити корисна, али још није објашњено да ли ће систем само приказати упозорење или ће блокирати издавање рецепта. Није познато ни ко одређује правила алгоритма и да ли ће лекар моћи да пропише лек изван уско одређеног оквира своје специјализације.
Лекар је најпре доктор медицине, а потом специјалиста одређене области. Докторка која се бави отонеурологијом, на пример, у свом раду мора да познаје и део седатива и антидепресива. У пракси се медицинске области преплићу и ниједан програм не може да замени клиничку процену након непосредног прегледа пацијента.
Важећи правилник прописује да лек прописује лекар који ради у здравственој установи или приватној пракси. Лекар за ту одлуку сноси професионалну одговорност, па зато мора имати и последњу реч. Софтвер може да упозори, али не сме да постане невидљиви надређени лекару.
Истовремено, поједини антибиотици у облику сирупа за децу тешко се проналазе или повремено нестају са тржишта. Одговарајући препарат понекад може да се изради у галенској лабораторији, али таква терапија може коштати и до 12.000 динара за десет дана. Државне апотеке су је некада израђивале знатно јефтиније. Нови софтвер неће вратити нестале лекове нити смањити њихову цену, али би лоше постављена ограничења могла лекарима додатно да отежају проналажење одговарајуће терапије.
Где ће се чувати наши здравствени подаци?
Повезивањем државног и приватног здравства биће створена централна евиденција прописаних терапија. Из назива лека често се може закључити да ли пацијент има психијатријско, неуролошко, онколошко, инфективно, гинеколошко или друго обољење. Зато списак рецепата није обична административна евиденција, већ једна од најосетљивијих база података о грађанима.
У политици приватности портала еЗдравље пише да је Министарство здравља руковалац подацима. Ипак, није јавно саопштено где ће бити смештена база приватних е-рецепата, где ће се налазити резервне копије и какав ће приступ имати Пошта Србије, НИТЕС, МедИТ и произвођачи програма које користе приватне ординације.
Јавност мора да зна да ли запослени приватних компанија имају администраторски приступ, да ли могу да виде садржај рецепта, да ли се подаци чувају искључиво у Србији и да ли пацијент може да провери ко је и када отворио његов картон.
Разлога за забринутост већ имамо. Током 2026. године на „дарк вебу“ су се појавили подаци више од 5.000 пацијенткиња једне приватне гинеколошке клинике, укључујући дијагнозе, тестове и терапије. Исте године Телеком Србија потврдио је неовлашћени приступ делу корисничке базе.
На сајту Агенције за приватизацију су 2014. године били јавно доступни лични подаци чак 5.190.396 грађана Србије, укључујући ЈМБГ. Током пандемије су корисничко име и лозинка за приступ централном ЦОВИД систему осам дана стајали на јавно доступном сајту једне здравствене установе.
После свега тога, тврдња да је систем безбедан није довољна. Безбедност мора да буде доказана независним тестирањем, ограничењем приступа и јасном одговорношћу у случају злоупотребе.
Пре него што е-рецепт постане обавезан, морају бити објављени уговор Поште са компанијама НИТЕС и МедИТ, његова вредност, сви анекси, правила наплате и место чувања података. Лекари морају знати да ли програм само упозорава или им забрањује прописивање терапије, док пацијенти имају право да знају ко приступа њиховим здравственим подацима.
Дигитализација може да олакша лечење, али лекар не сме постати оператер приватног софтвера, нити пацијент извор прихода по сваком прописаном леку. После свих досадашњих цурења података, грађани немају обавезу да верују на реч. Држава и њени приватни партнери имају обавезу да пре почетка примене докажу законитост, безбедност и јавни интерес.
