Pročitaj mi članakRežim izdajnika Aleksandra Vučića je u strahu da današnji Vidovdan ne preraste u Dan D. Zbog toga je prethodnih dana povukao do sada neviđene represivne metode u nameri da uguši narodnu pobunu. Ipak, Vučić jednu stvar ne razume.
За Драгомира Анђелковића, политичког аналитичара, „Дан Д“ се већ увелико десио. Њега представља 22. новембар када су почели велики студентски протести изазвани трагедијом у Новом Саду, која је произашла из потпуно коруптивно-криминалног функционисања система под контролом СНС картела, те његове арогантне и агресивне реакције на испољавање грађанског незадовољства.
„Дан Д у вези са падом Вучићевог опскурног режима је иза, а не испред нас“, каже Анђелковић.
Он додаје да је само питање када ће озбиљно уздрмани естаблишмент да се дефинитивно уруши, а не да ли ће се то догодити.
„Предстојећа студенско-грађанска масовна акција 28. јуна само је катализатор тог процеса, како год се тог дана ствари развијале. Ако Вучић реагује агресивно убрзаће свој пад, а ако пусти да народни мирнодопски отпор иде и даље путањом којом се увелико крећу, можда тек мало касније, али његов пад је такође неминован“, примећује овај аналитичар.
Према његовим речима Србија је устала и јасно је да режим нема ни легалитет, ни легитимитет, нити иоле већи део грађанства уз себе.
„Ослања се све више на силу, а на бајонетима не може дуго да се седи. Чак и отворено тоталитарни системи 20. века имали су дуго велику популарност коју су комбиновали са масовном репресијом, док Вучићу остаје да још неко време жонглира са ограниченом могућношћу насилног деловања, прљавом пропагандном и поткупљивањем. Све то му даје шансу да још неко време влада, али не и да превазиђе кризу у којој се налази, штагод се догодило овог Видовдана“, објашњава Анђелковић.
* Ни „Операција Нептун“ није дефинитивно решена искрцавањем у Нормандију
Ђорђе Вукадиновић, уредник Нове српске политичке, сматра да је за Србе сваки Видовдан на неки начин „Дан Д“. Било буквално, било симболички.
„Но, за разлику од неких других видовданских збивања из даље и ближе прошлости, за ово предстојеће се не може са сигурношћу рећи да ли ће имати сличан „историјски значај“, и није превише вероватно да га буде. Али је свакако важан политички догађај као, у најмању руку, нека врста крупног теста и лакмуса за установљавање у ком правцу се развија и иде актуелна политичка криза у Србији“, наводи наш саговорник.
Према његовим речима, веома је битно колики ће бити одзив, каква ће бити атмосфера, и – нарочито, најважније – шта ће се дешавати у наредним данима.
„Уосталом, подсетио бих вас да чак ни на онај прави „Дан Д“ тј. у току самог тог дана судбина искрцавања и битке у Нормандији није била дефинитивно одлучена. У овом конкретном случају не допада ми се што се чини као да су сви помирени са тим да ће бити више или мање насилно, при чему, на први поглед, парадоксално изгледа као да власт такав сценарио највише прижељкује – мада и на другој страни има сличних очекивања“, напомиње Вукадиновић.
За борбу против СНС режима, како каже, овај Видовдан је једна од станица, при чему се не зна да ли ће и која од њих бити збиља и последња.
„С друге стране, за Вучића и власт свака је станица (од Косјерића и Зајечара, до Видовдана) одсудна и кључна, што се, између осталог, види и по томе на шта су све спремни и шта су све предузели да овај протест ослабе, обесмисле и компромитују“, закључује уредник НСПМ-а.
