Председник Србије је одлучио да се баш тог дана “рве” са “противником” Бака Прасетом на Тик – току. Одавно му спин-доктори нису дали “паметнији” савет. И то је догађај дана за режимске медије у Србији. Пласман Новака Ђоковића у финале није обележен на насловним странама.
Друштвене мреже су после тениског меча преплављене коментарима: од духовитих – “Пропали тенисер у финалу”( политичка алузија) …до -”Ноле отресо Синера, ко поп босиљак” (“верска” алузија)…Наравно, највише је било грубих коментара на рачун власти…
Новак Ђоковић је на крају меча, на камери написао” “Нешто сте рекли?”. И ову је поруку свако разумео на свој начин. Режимски медији су је прећутали, они опозициони су прокоментарисали да се обратио критичарима. Друштвене мреже су експлодирале подсећањима на све шта су власти у Србији урадиле најбољем спортисти света, који је ову земљу деценијама представљао у најбољем светлу.
Када је Најбољи судентима који траже правду и одговорност за трагедију у Новом Саду послао поруку: “Уз вас сам”, власт у Србији је реаговала као да је извршен државни удар.
Највећи српски спортиста у историји јавно је стао уз младе који траже бољу Србију и био је изложен невиђеном медијском линчу. Новак није позивао на насиље, није вређао институције, само је поручио да је “образована омладина највећа снага Србије” и носио мајицу “Студенти су шампиони”. Урадио је оно што сви у Србији осећају, само што неки имају храбрости, а некима је у интересу да ћуте…
Показао је искрену љубав према својој домовини. Из “централе” је стигла директива и хор опскурних таблоида и хорде ботова су кренули са увредама – “лажни патриота”… “срамота нације”…”пропали тенисер”…”усташа”…Говорили су да је Новак “срамота за Србију” они који не престају да брукају и понижавају Србију. Режимски медији су га бојкотовали, избегавали да преносе његове мечеве или их пратили циничним коментарима. Идол је постао проблем онима који су прави проблем Србије.
Патолошка потреба за тоталном контролом је покренула харангу режима против шампиона. Најгори су кренули на најбољег. Чега су се уплашили? Ако симбол успеха и упорности стане уз студенте, то руши обману која режиму служи као параван за пљачку сопственог народа. Напади на Новака су порука свима: “ Кад ово њему могу да раде, шта ли ће тек нама”. Власт је ставила мету на највећу икону коју Србија има.
Новак Ђоковић не шаље политичке, већ људске поруке. Кад најбољи спортиста постане мета лопова и мафије у врху државе и кад због прогона реши да се одсели из своје земље, то је онда последњи знак кризе у којој се држава налази.
“Вучић страхује да се Новак не кандидује на изборима за председника Србије”, уверавају ме “добри познаваоци прилика”. Нема потребе. Већ је победио.
