Пребијање студенткиње од стране мушкараца који су изашли из страначких просторија владајуће Српске напредне странке, гажење студенткиња аутомобилима која су уследила након изјава председника Србије Александра Вучића којима је релативизовао таква дела, па до ударања студенткиње металним полицијским штитом у главу, само су неки од примера напада на жене током последњих неколилко месеци. Иако је свако насиље над свим женама за осуду, председник Србије ипак има селективни приступ. Издаје се он за великог заштитника жена, али поменуте случајеве насиља не спомиње у својим свакодневним обраћањима, као што не "види" председник ни нападе над било којим студентом.

„Нећемо Србију у којој ћемо да јуримо жене, којима ћемо да лупамо јаја о главу, жене које ћемо да каменујемо и да им разбијамо главе“, причао је председник Србије Александар Вучић прошлог уторка приликом обиласка радова на изградњи Тиршове 2.

Већ дуже време смо сведоци Вучићеве реторике о томе како демонстранти, опозиција, активисти, студенти и други „туку жене“ и како се, како је изјавио након што су демонстранти у Нишу јајима гађали чланство СНС-а, „посебно сладе када туку жене“.

„Извињавам се и женама у Богатићу. Показале су силеџијама да не могу да их уплаше. Они не могу да поднесу жене, то је нека нова идеологија. Страшно мрзе жене и сладе се када туку жене. Није то нека новост“, рекао је Вучић 21. марта ове године.

Нисмо сигурни да је у овим изјавама председник Србије, који је уједно и члан Српске напредне странке, мислио на то када су у ноћи између 27. и 28. јануара мушкарци истрчали из страначких просторија владајућег СНС-а са бејзбол палицама (замислите у било којој нормалној земљи странку у којој држе бејзбол палице којима касније туку омладину), те тешко повредили студенткињу Ану, којој су сломили вилицу. Тукли су активисти СНС-а и њене колеге.

Подсетимо на случајеве гажења студенткиња на блокадама, који су нас запрепастили. Гажење Соње код Вуковог споменика и студенткиње редарке са Пољопривредног факултета у Улици Јурија Гагарина на Новом Београду, оба случаја десила су се након што је председник једне државе у децембру релативизовао гажења људи са изјавом која ће се дуго памтити:

„Неко му је скочио на хаубу зато што је човек хтео да прође и каже сада да ухапсимо човека можда који је возио аутомобил. Како, бре, да ухапсите човека који није прекршио закон? Он човек, ишао својим путем. Јесте ви сви при свести? Умијте се ‘ладном водом. Има ‘ладне воде колико хоћете.“

Није се председник умио хладном водом, па се никада није ни оградио од те изјаве, нити упутио извињење, али јесте уследило нешто друго након те изјаве – залетања аутомобилима у масу на блокадама и гажење студената током петнаестоминутних блокада на којима се одаје почаст страдалима у Новом Саду. Иначе, залетања у масу у западним и уређеним земљама смо последњих година имали прилике да виђамо у случајевима терористичких напада у тим земљама.

Последњи случај насиља над женама видели смо током полицијског пребијања студената и грађана испред Факултета спорта и физичког васпитања у Новом Саду, када је студенткињу бициклисткињу Катарину Миланков, која је возила до Стразбура, ударио металним штитом припадник Жандармерије у главу и након чега је она пала у несвест. И она није била једина жена према којој је режим употребио насиље тог дана. Полицајац који је универзитетску професорку Филозофског факултета Смиљану Милинков повукао и бацио на земљу, док је мирно стајала са подигнутим рукама, заједно са студентима, такође говори о односу овог режима према женама.

„Стајала сам између студената и полиције јер сам то осећала као обавезу. У тим тренуцима студенти су објашњавали полицији да у згради нема затворених људи, талаца како су они рекли. Објашњавали су, уверавали су их да свако може да изађе са ДИФ-а и апеловали на полицију да нема потребе да примени силу. Фактички су их молили. Буквално после пар секуди полицајци су почели да нас разбацују. Мене је полицајац ухватио и бацио на земљу. Али то што сам ја доживела није ништа у односу на све што је уследило неколико тренутака касније, када су употребили бибер спреј и када су пендрецима и штитовима почели да туку све око себе“, испричала је Милинков за Н1.

„Посебан пик имају на жене“, причао је председник Србије у марту ове године. А већ крајем марта у Великом Извору код Зајечара, одборник и потпредседник Градског одбора СНС Нели Николић је током протестне вожње „Буком против диктатуре“ прво једној девојци отео телефон и разбио, да би то после урадио још једној жени.

Како је Н1 тада писао, најпре је отац Нелија Николића изашао испред колоне возила која се кретала у том тренутку испред његове куће и препречио јој пут. После тога је дошло прво до вербалног, а потом и физичког обрачуна. Тада је из куће одмах излетео и сам одборник СНС Николић који је ушао прво у расправу са људима који су били у протестној вожњи, а затим је отео девојци која је све снимала телефон и разбио. Затим је то исто урадио још једној девојци и потом, како се види на снимку, физички је насрнуо на једног од учесника протестне вожње и оборио га на земљу.

А како су блокаде у Србији почеле управо нападом испред Факултета драмских уметности, међу нападнутим студентима била је и студенткиња тог факултета Ружица Ристивојевић. Њих су напали управо фунцкионери и активисти Српске напредне странке. Што би председник рекао – неки „имају посебни пик“ на жене. У овом нападу је и активисткиња СНС-а кишобраном ударала студенте и студенткиње. Иначе, један од нападача је био функционер у Градској општини Нови Београд.

Не треба заборавити ни на случај напада ножем на деканку Филозофског факултета у Нишу Наталију Јовановић. Њу је једна жена напала ножем, а то је уследило након што је председник Србије данима и недељама говорио да је деканка „криминалка“ и да ју је он аболирао од њеног „криминала“, иако никада није открио од ког је то тачно „криминала“ ослободио деканку. Ни након напада, председник Вучић није престао да таргетира деканку, а цео напад је релативизовао говорећи како је повреда деканке отприлике „као када се сече краставац или лук“.

И нису само ово примери односа режима према женама, пример тог Вучићевог заштитништва према женама могли смо да видимо и на скупу његове партије у Сремској Митровици на Дан државности: Тада је новинарка Н1 Ксенија Павков током обављања свог новинарског посла била изложена претњама и увредама, док је чекала да се укључи у програм са трга у том граду.

„Један мушкарац је био посебно агресиван. Он је рекао да једва чека да нас побију све са Н1, рекао је и да дођемо у РС па ћемо видети шта ће нам се десити. Прилично непријатно“, испричала је Павков након митинга у Сремској Митровици.

Међутим, председник Вучић ово није осудио, као ни остатак његове партије, ако су новинарска удружења осудила напад, а неки су оценили да је то „последица дугогодишње кампање која се тенденциозно води против Унитед Медиа и да та кампања креће од самог државног врха“.

Председник није осудио ни када је наша новинарка Јелена Мирковић била вербално нападнута на његовом страначком скупу у Београду у априлу.

„Посебан пик имају на жене“, поновимо још једном ово на крају, што би рекао председник Србије. За крај остаје нам питање ко?

Извор: n1

Ознаке: Александар Вучић, гажење студенткиње, насиље над женама, СНС