Da li su pobunjeni srpski studenti "izdajnici" i "teroristi koje istruišu, obučavaju i finansiraju zapadne sile" ili "nacionalisti" i "ruski špijuni" koje organizuje ruska tajna služba, za režim u Srbiji zavisi od toga kome su njihove poruke namenjene.
Па тако у домаћој јавности први наратив доминира са медија са националном фреквенцијом, док потпуно супротне поруке власт шаље Европској унији. Аналитичари за портал Н1 кажу да Вучић свакоме сервира оно што мисли да саговорник жели да чује, те да се, када је реч о ЕУ, плаши да Запад схвата да је истрошен и да ће подржати промене у Србији само да би се оне мирно одвијале.
Немачки новинар Михаел Мартенс недавно је у чланку под насловом „Кости, преци, отаџбина“ објављеном у немачком листу „Франкфуртер алгемајне цајтунг“ написао да је великосрпски национализам завладао студентским протестима у Србији, који, како наводи, подсећа на “ране године владавине српског ратног хушкача Слободана Милошевића почетком деведесетих”.
Коментаришући протест у организацији студената на Видовдан, 28. јуна, аутор у тексту, како преноси Дојче веле (ДW), оцењује и да студенти тренутно покушавају да српски национализам не препусте Вучићу и да га претекну здесна, али додаје да се “Вучићева власт неће уздрмати националистичким циркусима и великосрпским флоскулама”.
На опасност од националистичких тонова који су се могли чути на протестима у разговору за ДW су указали и представници различитих странака у Бундестагу.
Потенцира се изјава Александра Дугина, који је у интервјуу за руски Радио Спутњик рекао да су сви у Србији незадовољни политиком коју води председник Србије, те да је Вучић изгубио легитимитет.
Овакво виђење студентских протеста могло би да иду наруку Вучићу, како би се западноевропској јавности представио као човек који је конструктивни партнер ЕУ, за разлику од студената који се оптужују да су великосрпски националисти које подржава Путин. На то су месецима уназад упозоравали поједини опозициони политичари у Србији.
„СНС има „протокол“ према коме се студенти „блате“ различито“
Тако је копредседник Зелено-левог фронта Радомир Лазовић у мају за Н1 је рекао да је Српска напредна странка (СНС) израдила „протокол“ према коме се студенти „блате“ различито, у зависности од онога с ким се разговара.
„У том протоколу СНС има занимљива ствар – да се немачким званичницима говори како су студенти екстремна десница због пораста екстремне деснице у Немачкој, а пред Кинезима, рецимо, да је Вучић победио „обојену револуцију“ па може да настави да сарађује с њима. Имао сам разговоре као посланик са амбасадором у САД Драганом Шутановцем који прича да ће он да представи у САД како студенте заправо подржава Русија и да на протестима нема заставе ЕУ. То нам је рекао у званичним разговорима, иза затворених врата. Мене је то шокирало доста, али ето, то вам је политика“, навео је тада Лазовић.
Три месеца раније, заменик председник ССП-а Борко Стефановић тврдио је да је министар спољних послова Марко Ђурић у Минхену оптужио српске студенте да су руски шпијуни и да побуну народа у Србији организује руска тајна служба.
„Знам да сте то причали западним дипломатама на затвореним састанцима и по кулоарима Минхенске безбедносне конференције. Ове бесрамне лажи износили сте док режимски медији хорски понављају изјаве Вашег шефа Александра Вучића како је победио сопствени народ и спречио „обојену револуцију“ коју финансира Запад“, рекао је тада Стефановић.
И док, према тврдњама опозиције, СНС за међународне партнере има спремне протоколе ко, зашто и како подржава студентске протесте, за домаћу публику, користи се већ добро опробани сценарио – преко режимских медија студенти се оптужују да су нацисти, терористи, страни плаћеници (пре свега Запада и „непријатељских“ земаља региона), домаћи издајници, хулигани, олош…
Тако је Вучић крајем марта, током обележавања 26 година од НАТО агресије, изјавио да су другим средствима и другом силом поново кренули на Србију, алудирајући на протесте које су покренули студенти након пада надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду 1. новембра 2024.
„Знам да ћемо победити без обзира на њихово све немоћније дивљање, без обзира на све учесталије насиље и силеџијство широм Србије. И знам да Србија, она пристојна, вредна, поштена, никада неће дати себе, никада неће дати Србију. Шта год радили, колико год пумпали лажи, колико год пумпали трикове и њима се служили, овај пут Србију неће поробити, нити од ње направити крпену лутку коју њихови конци померају“, рекао је Вучић.
Након што су студенти у блокади објавили шести захтев којим траже смену оних које сматрају одговорним за посету председника Србије повређенима у пожару у дискотеци у Кочанима у Северној Македонији, председник Србије је изјавио да мисли да су студентски захтеви одавно испуњени тврдећи да је шести захтев „подигао лично Аљбин Курти“. Представници државе, потпомогнути блиским медијима, оптуживали су студенте и да сарађују са хрватском тајном службом, и да их из Загреба помажу и обучавају.
Од почетка студентских протеста Вучић, али и функционери СНС-а, у више наврата су помињали астрономске цифре које су „уложене за рушење њега и Србије“. Иако нису могли да се договоре око тачне суме, помињало се од 700 милиона долара, које је, како је изјавио посланик СНС-а у Скупштини Србије Небојша Бакарец, Запад уложио за 12 година, па све до три милијарде, како је једном приликом рекао председник земље.
Политички аналитичар Драгомир Анђелковић става је да Запад не подржава студенте, иако, како наводи, поједини интелектуалци и поједини медији према њима имају симпатије. Додаје и да Европска унија врло отворено стаје уз Вучића због својих интереса попут експлоатације литијума, политике према Косову, те да би Вучићева пропаганда против студената, да су они наглашено национално оријентисани, имала неку тежину само у случају да Запад подржава протесте.
„Нико на Западу за сада није спреман превише да подржи противнике Вучића, али чега се он (Вучић) плаши? Плаши се да Запад схвата да је он истрошен и да се на Западу многи плаше геополитичких турбуленција и политичких турбуленција у држави која је у њиховом дворишту, и да у таквим околностима, кад коначно схвате да он ништа не може да уради, да ће подржати промене само да би се оне мирно одвиле и да не би дошло до већих тензија у Србији. Зато лажно представља ствари да су студенти не уставобранитељи, да не траже нешто што је само оквир Устава – а они само то траже без да имају некакве идеје експанзије, што нико нема“, наводи он.
Када је у питању Русија, Анђелковић истиче да она има своје интересе и, пре свега, гледа како да их заштити, а не да помогне Србији.
„Понекад и руски фактори, чак и неки фактори који су наизглед критични према Вучићу, а причају о студентима сувише национално, можда желе да их додатно удаље од подршке Запада коју би можда могли од некога да добију“, каже аналитичар.