Уколико Александар Вучић, заиста, како је најавио, поднесе оставку на функцију председника Србије, њега би на том месту аутоматски заменила Ана Брнабић, председница парламента. На тај начин она би постала трећа жена у Србији која је би била вршилац дужности председника, након Наташе Мићић и Славице Ђукић Дејановић.

• Ко је све био вршилац дужности председника Србије?

Прва жена која се нашла на челу Србије у њеној историји била је некадашња председница Скупштине Србије Наташа Мићић. Она је функцију вршиоца дужности председника обављала од 29. децембра 2002. године до 4. фебруара 2004. и то након што је тадашњем председнику, социјалисти, Милану Милутиновићу истекао мандат. Као в.д председница Републике, након убиства премијера Зорана Ђинђића, прогласила је ванредно стање и покренула акцију Сабља у којој је ухапшено више од 11.000 особа.

Друга жена која је обављала функцију вршиоца дужности председника Републике Србије била је социјалисткиња Славица Ђукић Дејановић. Она је на тој функцији била знатно краће, од 5. априла до 31. маја 2012. године.

На ову дужност ступила је по сили закона са позиције председнице Народне скупштине Републике Србије, након што је тадашњи председник Борис Тадић поднео оставку како би били расписани и ванредни председнички избори.

• Брнабић би на кратко могла да постане и врховни командант

По сличном сценарију, односно закону и актуелна председница Скупштине Србије Ана Брнабић могла би на кратко да заседне у председничку столицу на Андрићевом венцу. Али, Брнабићева би на тај начин заокружила све три најважније функције у држави. У биографију би могла да упише да је била премијерка, председница највишег законодавног дома – Народне скупштине, и као и в. д, и председница Србије.

Додуше, на овој последњој функцији могла би да се задржи најдуже три месеца, бар тако каже Закон о председнику Србије.

• Шта су надлежности вршиоца дужности председника?

Према члану 17 тог закона Брнабићева би, у случају да Вучић поднесе оставку пре истека мандата, Србију заступала у земљи и иностранству.

Примала би опозивна и акредитивна писма страних дипломатских представника. Могла би на кратко да постане и врховни командант војске, односно могла би да обавља надлежности у области одбране Републике Србије и да командује Војском Србије и да сваки изгласани закон прогласи указом.

Могла би да распише и изборе за Народну скупштину и да предложи Народној скупштини кандидата за председника Владе. А закон каже и да председник Народне скупштине који замењује председника Републике дужан је да распусти Народну скупштину у свим случајевима у којима је то уставна дужност председника Републике.

Даље, закон налаже и да би нови избори за председника морали да буду расписани у року од 90 дана од подношења оставке председника. Од дана расписивања избора до дана гласања не може да протекне мање од 30, ни више од 60 дана.

• На располагању три опције – председнички и парламентарни избори, или само реконструкција

Вучић је најавио да размишља да поднесе оставку на место председника државе и да интензино размишља о премијерској позицији, али је непознаница да ли то значи да би у том случају председнички и парламентарни избори били спојени или раздвојени и да ли би до премијерске позиције можда стигао преко реконструкције владе.

Према првој могућој опцији, уколико би председник скратио свој мандат, могло би да се догоди и да на образложени предлог Владе буде распуштен парламент Србије. Председнички и парламентарни избори могли би тада да се одрже истог дана.

У овој варијанти парламентарни избори би морали да буду одржани најраније у року од 45 дана, а председнички од момента кад се распишу за 30 до 60 дана. То значи да има довољно времена да се темпира да и једни и други избори буду одржани истог дана.

Друга опција је реконструкција Владе. У том случају би у Скупштини морало да се изгласа неповерење Влади, или да премијер Ђуро Мацут поднесе оставку. У овом случају би Ана Брнабић као председница Скупштине могла да повери Александру Вучићу мандат за састав нове Владе.

Потом би уследиио период од месец дана у оквиру ког владајућа већина може да изабере нову Владу. У случају да се то не деси били би расписани ванредни парламентарни избори који морају да буду одржани у року од 45 до 60 дана од тог датума. Уколико би се владајућа већина определила за ову варијанту, били би одржани само председнички избори.

Наравно, постоји и опција само расписивања ванредних парламентарних избора. Напредњаци се не изјашњавају ком сценарију ће се приклонити, али ни не крију да Вучића у свим варијантама виде поново у Немањиној 11, пише Данас.