Прочитај ми чланак
У Украјини све су маске на крају пале. С једне стране је Русија и већински украјински народ који желе да се криза у овој источнословенској земљи реши мирно уз поштовање украјинских закона, интереса украјинских држављана и међународног права; и са друге стране су САД и ЕУ који директно се мешајући у унутрашње ствари Украјине подржавају државни пуч, револуционарне методе и доношење закона којима се, слично као што је учињено у балтичким државама бившег СССР, дискриминише руско становништво и становници Украјине које теже да имају блиске односе са Русијом.
23:30 Амбасадор Украјине обавестио УН о упаду Русије
Амбасадор Украјине у Уједињеним нацијама Јуриј Сергејев је данас на кратком „приватном састанку“ Савета безбедности УН изјавио да руски војни хеликоптери и транспортни авиони улазе на територију његове земље и да су руске војне снаге заузеле највећи аеродром на Криму.
Он је у обраћању новинарима после састанка рекао да ниједан већи аеродром на Криму, украјинском полуострву насељеном претежно русофоним становништвом, није под контролом Кијева и да су главни аеродром у Симферопољу „заузеле руске војне снаге“, пренела је агенција АП.
Сергејев је додао да је, поред војних транспортних авиона Ми-24, на украјинску територију ушло и 11 руских борбених хеликоптера, као и да један руски поморски капетан управља својим бродом под командом Руса са Крима.
Украјински амбасадор у УН је сматра да је на Криму доведен у питање национални ауторитет Украјине. „Имамо два проблема, унутар и ван државе“, упозорио је Сергејев.
Савет безбедности Уједињених нација данас је одржао кратак „приватни састанак“, а потом и консултације на којима се разговарало о ситуацији у Украјини, изјавили су званичници УН.
Састанак је одржан на захтев Литваније, која тренутно председава Саветом безбедности УН, а тема су биле ескалирајуће тензије на Криму. Не зна се да ли ће Савет безбедности издати саопштење после састанка.
23:15 Руски војници на Криму
Прозападни пучусти у Кијеву тврде да се на Крим искрцало 2.000 руских војника, преноси Франс прес.
23.00 – Обама прети
Председник САД Барак Обама упозорио да ће било каква војна интервенција у Украјини имати последице.
22:30 Руси очекују територијални распад Украјине
Будућност Украјине Руси мрачно описују: већина је уверена да је чека грађански рат који прети територијалним распадом државе. Такве информације објављује Руски центар за истраживање јавног мњења. Већина не симпатише ни Виктора Јануковича ни опозицију.
29% грађана Русије назива дешавања у Украјини анархијом, безакоњем и разбојништвом, још 27% Руса је уверено да је земљи већ почео грађански рат. Четвртина испитаника сматра да је тамо дошло до државног преврата, 8% је рекло да је то револуција. Још 6% њих верује да су протести изазвали Запад и САД.
22: 00 Генерални конзулат Русије у Криму ће почети да издаје руске пасоше Украјинцима
Генерални конзулат Русије у граду Симферопољу, у Криму почеће да издаје руске пасоше грађанима Украјине – борцима редова “Беркут“, саопштило је Министарство спољних послова.
У регионима Русије изјављују о својој спремности да приме и запосле на својој територији припаднике “Беркута“ и друге обичне грађане Украјине који су се нашли у тешкој ситуацији.
Раније је премијер Крима, Сергеј Аксенов изјавио да су се власти Русије и руководство Крима договорили о пружању “финансијске помоћи Украјини за Аутономну Републику Крим“.
21:00 У Харкову се спрема велики антимајдан, у Доњецку се већ појавиле руске „народне дружине”
Интернетом се шире позиви Русима истока и југа Украјине да у целом региону организују мирне протесте под заједничком паролом „Руско пролеће”. Пример Крима полако постаје „заразан” и за руски и проруски југ и исток Украјине. За 1. март у Харкову је већ заказан велики митинг противника кијевских пучиста који су на власт дошли преко „евромајдана”.
Буди се и руски Донбас. На седници градске скупштине Доњецка, највећег града те области, наступио је „командир народних дружина Донбаса” Павел Губарјев. Притом је рекао да је дошло време да и Доњецк масовним митинзима устане против „бандеровских побуњеника”.
Губарјев је одборницима поставио неку врсту „народног ултиматума”, то јест – позвао их је да „стану на страну народа”. Нагласио је да припадници „народних дружина” Врховну Раду Украјине и нову владу у Кијеву сматрају нелегитимним, а да им губернатор области, Андреј Шишацки, шаље новац и тако „финансира државни удар и нацистичку наоружану клику”.
Појава „народних дружина” уплашила је доњецки „евромајдан” који је већ позвао Дмитрија Јароша, лидера екстремног „Десног сектора”, да им пошаље појачање. Упозорили су га да је у Доњецку „могуће понављање кримског сценарија”.
Током протекла два дана интернетом се шире позиви Русима истока и југа Украјине да у целом региону организују мирне протесте под заједничком паролом „Руско пролеће”. Харкову и Доњецку придружиће се, по свему судећи, и Одеса, највећи лучки град Украјине.
20:30 Бизнисмена и политичара Пјотра Порошенка у Симферопољу спасавала полиција
Један од организатора државног удара у Украјини – бизнисмен и политичар Пјотр Порошенко – покушао је данас да у Симферопољу уђе у зграду Врховног совјета Крима. Али, само покушао. Учесници проруског митинга испред зграде кримског парламента Порошенка су напросто – протерали.
Он се у аутомобилу довезао до полицијског кордона око зграде Врховног совјета. Потом се пешице упутио према згради парламента, али је одмах био окружен великом групом људи који су узвикивали: „Бандеровац, марш одавде!”
Неки су покушали да се физички обрачунају са Порошенком, али га је заштитила полиција. Тада је он покушао да започне „дискусију” са учесницима митинга, али су они одбили да га слушају. Већ кроз двадесетак секунди буквално су изгурали са простора испред парламента и њега и милиционере који су га бранили.
20: 00 Пучисти у Украјини оптужују Русију
Пучистички прозападни украјински председник Олександер Турчинов позвао је вечерас руског председника Владимира Путина да „одмах заустави агресију на Крим“.
„Обраћам се лично председнику Путину, захтевајући од њега да хитно заустави своју неприкривену агресију и повуче своје војнике са Крима“, рекао је Турчинов.
Он је оптужио Русију да је напала ту земљу инвазијом Крима и позвао Путина да оконча „провокације“, покушавајући да увуче Украјину у оружан сукоб. „Изазива се конфликт, а затим и анексија територије“, казао је нови украјински председник. Руски авиони су, како тврди Кијев, нарушили данас ваздушни простор Украјине.
Министраство спољних послова Украјине позвало је у протестној ноти Москву да „врати руске војнике и средства у своје базе“, преносе агенције.е
19:35 Русија спремна да прими украјинске „Беркуте“ – Делегација Државне думе РФ одржава неформалне састанке у Криму . Посланици из свих фракција сматрају да је изузетно важно да се помогне и пружи подршка локалном становништву. Руски парламентарци су спремни да ураде све да би се помогло сународницима који живе у Украјини, као и то да се веома лако добије и руско држављанство. Министарство унутрашњих послова Русије је известило да су регионалне власти спремне да преузму и запослене у Министарству унутрашњих послова Украјине, ако желе да напусте Украјину .
19:25 Кримски аеродром функционише нормално – Кримски аеродром функционише као и обично, а његов рад није прекинут, саопштава се из Севастопоља. Ранијим извештајима је саопштавано да је група наоружаних људи „блокирала“ аеродром који се налази близу Севастопоља. Међутим, они очигледно припадају локалним одредима „Самоодбране“.
18:55 СБ УН о Украјини – Савет безбедности Уједињених нација ће одржати консултације како би разговарали о Украјини, рекао је генерални секретар Бан Ки-Мун.
„Савет безбедности УН ће приватну седницу на којој ће се расправљати ситуација у Украјини“, рекао је Мартин Несирки.
Заменик шефа УН-а Јан Елиасон ће учествовати на састанку и обавестиће Савет безбедности о најновијим дешавањима у Украјини, рекао је он.
Раније у току дана Литванска мисија у УН, као ротирајућег председавајућег Савета безбедности у фебруару, потврдила је да су примили захтев Украјине да се одржи састанак.Украјински парламент је одлучио да поднесе захтев у вези са догађајима у Криму.
18:35 Путин разговарао са Мереловом, Камероном и Ромпејом – Руски председник Владимир Путин је разговарао o украјинскoj кризи у телефонском разговору са немачком канцеларком Ангелом Меркел, британским премијереом Дејвидом Камероном и председником Европског савета Херманом Ван Ромпејом, саопштава Прес служба Кремља.
Званичници су истакли неопходност да се спречи даља ескалација насиља и да се што пре нормализује ситуација.
18.30 – Руско министарство одбране потврдило да су оклопне јединице Црноморске флоте заузеле положаје на Криму, како би заштитиле људство и објекте те флоте.Украјина спрема „одговарајуће мере“ у случају „директне агресије руских снага“, саопштио украјински Савет ѕа националну безбедност.
17:55 Претње стижу кримским парламентарцима – Посланици парламента Кримског Врховног савета, саопштили су новинарима да добијају претње од непознатих особа. „Јуче сам добио 70 позива са непознатих бројева и преко 100 СМС порука са претњама да ће мене и моју породицу ликвидирати,“ рекао је заменик шефа Партије региона Константин Бакхарев.
17.20 – Украјина спрема „одговарајуће мере“ у случају „директне агресије руских снага“, саопштио украјински Савет ѕа националну безбедност.
17.25 – Премијер Британије Дејвид Камерон поручио Владимиру Путину да Русија мора да поштује територијални интегритет Украјине. Путин истиче да не сме да дође до даљег ескалирања насиља, преноси Ројтерс.
15: 00 Обраћање Врховне раде СБ УН – покушај да се изврши притисак на Крим
Обраћање Врховне раде (парламента) Украјине Савету безбедности УН је покушај легитимисања својих поступака и вршења притиска на грађане Крима, изјавио је шеф међународног комитета Државне думе Русије, Алексеј Пушков.
Према речима Пушкова, парламент Украјине разуме што народ сумња у легитимност његових одлука. Нови закони су “донети у журби“, а свргавање Виктора Јануковича са власти је обављено под лажним изговором, сматра он.
У петак се Кијев обратио Савету безбедности УН са молбом да сазове ванредно заседање, прати ситуација у Криму и донесе мере у случају нарушавања његовог суверенитета.
14: 20: ЈАНУКОВИЧОВО ОБРАЧАЊЕ НОВИНАРИМА – УЖИВО ПРЕВОД:
Јанукович је изјавио да је напустио Украјину због страха за свој живот и своју породицу. Он тражи непристрасну истрагу трагичних догађаја у Кијеву са учешћем власти, опозиције и Савета Европе и предлаже одржавање свеопштег референдума, чија питања треба да одреде представници грађанског друштва и друштвених организација.
Даље, Јанукович, тврди да опозиција није испунила свој део договора потписаног при учешћу министара иностраних послова три земље ЕУ и сматра да скупштина Украјине доноси одлуке под утицајем екстремиста са Мајдана. По његовим речима тешко је разумети ко чини власт у земљи. Јанукович закључује да испуњење договора од 21. фебруара могло стабилизовати земљу.
Јанукович каже да се стиди пред ветеранима за догађаје у земљи. Oн тврди да је прво прешао у Харков јер у Кијеву је на њега и на његову породицу пуцано из ватреног оружја; сада је код старог пријатеља у Ростову на Дону.
Јанукович је рекао да је 22. фебруара објављено да су у Харкову почели да пристижу наоружани људе, па је он одлучио да оде у Луганск, а касније због претњи морао је да се пресели у Доњецк, па на Крим.
Украјински председник тврди да засада неће тражити војну помоћ иако каже да су га западне дипломате „цинично обманули“, као и читав украјински народ. Он обећава да ће се вратити у Украјину кад му буде гарантована безбедност.
Јанукович је рекао да није имао сусрет са Путином, само су се чули телефоном., а што се тиче Крима његов стан је да треба остати у Украјини са већом аутономијом.
Он одговорно тврди да до предбанкротног стања у Украјини дошло је након дестабилизације стања у земљи и кад је Кијев изгубио Русију као партнера; а за анархију у Украјини оптужује САД које су помагалеи финансирале Евромајдан. За све невоље Украјине, он окривљује предводнике Мајдана, западне земље и САД
Јанукович сматра изборе, расписане за 25. мај, незаконитим и неће учествовати на њима. Потписани договор са опозицијом није изгубио значај. „Треба се сретати (са посредницима) и договарати се“. Он не признаје законе пучистичке прозападне Врховне Раде.
Украјински председник се извињава припадницима „Беркут“ који су невино страдали, а у вези Тимошенке је рекао да ју је суд осудио, а сам он нема ништа лично против ње.
ДАЉЕ ПРОЧИТАЈТЕ ОВДЕ.
14:10 Прес конференција Виктора Јануковича уживо
14:00 АМБАСАДА РУСИЈЕ У БЕОГРАДУ: Налог Владимира Путина у вези са ситуацијом у Украјини
Председник Русије дао је налог Влади да настави контакте са партнерима у Кијеву по питањима развоја трговинско-економских веза између Русије и Украјине.
Владимир Путин је такође дао налог да се спроведе консултације са иностраним партнерима укључујући и са ММФ-ом поводом пружања Украјини финансијске помоћи, укључујући и консултације по том питању са земљама велике осморице.
Осим тога имајући у виду да се руководство Крима обратило Русије са молбом о пружању хуманитарне помоћи, шеф државе дао је налог Влади да размотри то питање укључујући и по линији регија Руске Федерације. (АМБАСАДА РУСИЈЕ)
13:30 Митрополит Буковински Онуфрије: Верски рат ће довести до краха
„Не желим много да говорим, зато што сад није време за разговор, већ за молитву, за озбиљно размишљање, и време је за успостављање мира у нашој држави, – истакао је местобљуститељ Кијевске митрополитске катедре, митрополит Буковински Онуфрије, на састанку Свеукрајинског Савета Цркава и верских организација с новим председником Врховне раде Украјине Александром Турчиновом. Састанак је одржан 25. фебруара.
13:38 Парламент Украјине се обратио учесницима меморандума у Будимпешти
Парламент Украјине обратио се учесницима меморандума у Будимпешти са позивом на гарацију безбедности и територијални интегритет земље.
За овај документ је данас гласало 230 посланика од 226 неопходних.
Меморандум у Будимпешти је међународни споразум који је склопљен 5. децембра 1994. године између Украјине, САД, Русије и Велике Британије о ненуклеарном статусу Украјине.
13:06 Нови премијер Крима слуша Јануковича
Нови шеф Савета министара украјинске Аутономне Републике Крим, Сергеј Аксенов ступио је на своју дужност.
Аксенов је изјавио да сматра да је председник Украјине, Виктор Јанукович легитиман и намерава да га слуша.
До смене власти у Украјини дошло је прошлог викенда. Врховна рада је свргла Јануковича са власти. Председнички избори су заказани за 25. мај.
Јанукович је изјавио да остаје законски изабран председник државе а да у земљи постоје све назнаке државног преврата. Москва сматра да легитимност одлука Врховне раде изазива сумње.
12:54 Украјина тражи од Русије да изручи Јануковича
Генерално тужилаштво Украјине намерава да покрене питање изручења грађанина Украјине Виктора који је на међународној потерници, наводи се на званичном сајту украјинских власти.
У случају званичне потврде информације о томе да Јанукович борави на територији Русије биће затражено његово изручење, саопштено је на сајту.
Генерално тужилаштво подсећа да је раније, од стране Централног Истражног одељења, Јануковић оптужен за “организацију масовног убијања људи које је извршено на основу претходног договора групе лица и злоупотребу власти и службеног положаја“.
11:24 Легитимност нове владе у Украјини треба да оцени Венецијанска комисија
“Предложио бих обраћање Венецијанској комисији са захтевом да се оцени легитимност власти у Украјини и легитимност одлука које доноси ова власт“, – изјавио је данас председавајући Државне думе Русије, Сергеј Наришкин.
Поред тога, он је објавио формирање радне групе за оцене одлука Државне думе у вези Украјине.
“Интерпарламентарна скупштина ЗНД такође би могла да прати квалитет законодавства који усваја Украјина“, – рекао је посланик.
Такође је Наришкин нагласио да је Државна дума Русије спремна да се састане у сваком тренутку како би одржала специјално заседање због ситуације у Украјини.
Венецијанска комисија – Европска комисија за демократију путем права – је саветодавни орган за уставно право формиран у Савету Европе.
09:55 Руска војска не учествује у блокирању аеродрома Белбек
Прес служба Црноморске флоте Русије негирала је информације о учествовању руских војника у блокирању аеродрома Белбек који се налази недалеко од Севастопоља, у украјинској Аутономној Републици Крим.
“Због нестабилне ситуације око места где су лоцирани делови Црноморске флоте Русије у Криму, ојачано је њихово обезбеђење антитерористичким јединицама“, – навели су прес служби флоте.
Аеродром Белбек, према свежим информацијама, од четвртка контролишу редови самоодбране који су формирани у Криму.
09:42 Број жртава у Кијеву порастао на 876
876 жртава сукоба у центру Кијева обратило се лекарима од 18. до 28. фебруара за медицинску помоћ, 588 особа је хоспитализовано, саопштила је прес служба Министарства здравља Украјине у петак.
У последњих неколико дана, медицинску помоћ су затражиле 44 особе, од којих је 35 хоспитализовано. “Од почетка сукоба погинуло је 82 људи“, – наводи се у саопштењу које је објављено на сајту Министарства здравља.
Раније је саопштено да има 832 повређених и 82 погинулих током сукоба у Кијеву од 18. фебруара.
08:39 Пушков: Крим има право да сам одлучује о својој судбини
У Аутономној Републици Крим данас ће почети формирање нове владе, рекао је новинарима нови премијер украјинске аутономије – лидер странке “Руско јединство“ Сергеј Аксјонов.
Дан раније њега је Кримски парламент поставио на дужност шефа кабинета министара.
Раније су посланици сменили бившу владу републике и скоро једногласно одредили датум спровођења референдума о статусу аутономије – 25. маја, на дан председничких избора у земљи.
Председник комитета Државне думе Русије за међународна питања, Алексеј Пушков изјавио је данас да је референдум “легитимнија форма промене статуса Крима него спонтаног Мајдана“.
Крим има право да спроведе референдум о самоопредељењу свог статуса, – нагласио је посланик.
Руси и проруси заузели аеродроме на Криму
Руски војници са шлемовима и оклопном заштитом, као и оклопним возилима, заузели су војни аеродром у Севастопољу, а наоружана група, која је заузела аеродром у регионалном центру Крима, Симферопољу, патролира аеродромом.
Ројтерс је, позивајући се на Интерфакс, пренео информацију добијену од војних извора у том региону да је руска војска отишла на војни аеродром Белбек да би спречила слетање „бораца“.
Руски оклопњаци већ неколико дана на улицама Севастопоља
Аеродром у Симферопољу, на Криму, у који је ноћас упала група од 50 наоружаних људи, и даље је отворен, јавила је агенција Франс прес, позивајући се на локалне званичнике.
Од јутрос испред аеродромске зграде патролирају групе наоружаних људи у униформи, али „аеродром нормално ради“, рекао је неименовани званичник. Они су на униформама имали иста обележја као десетине противника нових украјинских власти који су јуче заузели седишта градских власти и покрајинског парламента у Симферопољу на Криму.
Дописник агенције Ројтерс са лица места рекао је да су особе у пуној борбеној опреми и наоружане аутоматским пушкама.
„Ја сам уз народну милицију Крима. Ми смо једноставни људи, добровољци. Овде смо да на аеродрому одржимо ред. Путнике дочекујемо са осмехом, аеродром функционише нормално“, рекао је један од наоружаних по имену Владимир.
Украјински министар унутрашњих послова Арсен Аваков рекао је да су руске снаге преузеле контролу над два аеродрома на Криму што је он осудио као оружану инвазију и окупацију.
Према његовим речима, неће бити крвопролића или сукоба са наоружанима, које је он описао као руске поморске снаге које под контролом држе војни аеродром недалеко од луке Севастопољ, где је стационирана руска Црноморска флота.
„Крим је Русија“
На заузетим зградама владе истакнуте су заставе Русије као и транспарент „Крим је Русија“. Испред аеродрома је и десет проруских цивила који, како кажу, желе да спрече „фашисте и радикале да дођу (слете) са запада Украјине“.
За јутрос планирани летови из Москве и Кијева нису одложени, а путници не делују забринуто, наводи агенција Франс прес.
Парламент Крима јуче је најавио одржавање референдума о будућности те аутономне области у саставу Украјине, у којој већину становништва чине Руси. Крим је био у саставу Русије до 1954, када је припојен Украјини. Севатсопољ, на Криму, и даље је седиште црноморске флоте руске морнарице.
08:04 Пушков: Одлука Врховне раде да смени Јануковича са власти је незаконита
Законитост одлуке Врховне раде о смењивању Виктора Јануковича са председничке дужности Украјне, крајње је сумњива, изјавио је шеф одбора Думе за међународна питања, Алексеј Пушков.
Он је нагласио да су се лидери опозиције, потписивајући уз гаранције представника ЕУ споразум са Јануковичем, 21. фебруара усагласили да он остаје председник Украјине до избора. “Међутим, Врховна рада је буквално дан после тога изјавила да Јанукович не испуњава своје обавезе“, – рекао је Пушков.
Према мишљењу Пушкова, Врховна рада је под притиском опозиционих странака “предузела брз револуционарни процес“.
Становништво Украјине, чији је говорни језик руски, има разлога да се плаши тога да ће бити изгнаници такозване “нове“ украјинске демократије, – сматра политичар.
06:56 Путин поручио влади да поради на питању помоћи Криму
Председник Русије, Владимир Путин поручио је влади да настави контакте са украјинским партнерима за развој трговинско-економских веза.
Како је дан раније саопштио прес секретар лидера земље, Димитри Песков, Путин је такође поручио одржавање консултација са страним партнерима, укључујући ММФ, како би се пружила финансијска помоћ Кијеву и порадило на питању пружања хуманитарне помоћи Криму због његове постојеће молбе.
02: 30 Турчинов именовао изасланика за Крим
Пучистички прозападни председник Украјине Александар Турчинов је именовао Сергеја Кунитсина на место сталног представника председника Украјине за Аутономну Републику Крим после прихватања оставке Виктора Плакида.
КАКО ЈЕ ПРОТЕКАО ЈУЧЕРАШЊИ ДАН (27.ФЕБРУАР) У УКРАЈИНИ ПРОЧИТАЈТЕ – ОВДЕ.
02:00 За САД Јанукович није председник
Вашингтон више не сматра Виктора Јануковича као председника Украјине, рекао је секретар за штампу Беле куће Џеј Карни. Како се наводи у саопштењу он је „абдицирао своје одговорности, те оставио Кијев“.
01:30 Украјини треба 200 милиона долара за председничке изборе
Украјини је потребно 200 милиона америчких долара за одржавање председничких избора који би требало да се одрже 25. маја, изјавио је данас председник Централне изборне комисије Михаил Охендовски. Охендовски је рекао да ће Комисија гледати да на сваки начин смањи трошкове одржавања избора. Он је додао да би то смањење трошкова могло да се односи и на могуће одржавање другог круга избора.
Према речима Охендовског, одлука о регистрацији кандидата биће донета у року од пет дана од подношења неопходне документације. Како је пренела агенција Итар-Тасс, сваки кандидат ће морати да остави депозит од око 280.000 долара.
ГЕОПОЛИТИЧКИ АНАЛИТИЧАР ДИНУЦИО МАНЛИО: Како је НАТО поткопао Украјину
Добро ријеш, стара кртице!“, тако је Маркс описао посао урађен револуцијом у деветнаестом веку. Иста слика може се употребити и данас, у преокренутом смислу, како би се описало понашање НАТО-а у Украјини.
Оно је почело, кад се 1991, након пропасти Варшавског пакта, распао Совјетски Савез и умјесто једне јединствене државе, која би била у стању спречити ширење НАТО-а на Исток, дошло је до формирања петнаест држава, а међу њима била је и Украјина. Сједињене дражве и њихови европски савезници сместа су се покренули, како би искористили насталу геополитичку ситуацију.
Године 1999. НАТО уништава ратом Југославенску федерацију, државу која би евентуално могла спречити продирање НАТО-а на Исток и у НАТО уклапа прве земље бившег Варшавског пакта, Чешку републику и Мађарску. Потом, године 2004. и године 2009. НАТО ће се проширити на Естонију, Летонију и Литванију (које су прије биле дио Совјетског Савеза, па на Бугарску, Румуњску, Словачку и Хрватску (дио некадашње Југославије) те на Албанију.
Украјина, која се простире на територију од 600 хиљада квадратних километара има улогу јастука између НАТО-а и Русије, њом пролазе и енергетски коридори између Русије и Еуропске Уније – остаје међутим аутономна. Ипак постаје делом ‘Већа за северноатланску сарадњу’ и године 1994. члан организације ‘Партнерство за мир’ те доприноси операцијама ‘peacekeeping’ на Балкану.
Године 2002. прихваћен је ‘План акције НАТО-а у Украјини’ и председник Кучма најављује намеру да уђе у НАТО савез. Године 2005. на трагу ‘наранџастих револуција’ председник Јухаченко позван је да присуствује саммиту у Бриселу. Одмах након тога успоставља се ‘интензиван дијалог о о намјери Украјине да уђе у НАТО’ и 2008. одржава се самит у Букурешту, на којем је дато зелено светло за тај чин.
Године 2009. Кијев потписује споразум, који дозвољава пролаз кроз Украјину свог материјала потребног оружаним снагама у Афганистану. Сад се чини како је улаз Украјине у НАТО потпуно сигуран, али 2010 новоизабрани предсједник Јанукович изјављује да се, иако наставља сарадњу, улазак у НАТО не налази на његовом програму.
У међувремену НАТО-у је пошло за руком да исплете мрежу повезаности унутар саме украјинске војске. Високи војни кадрови већ годинама судјелују на курсевима усавршавања НАТО-а у НАТО Defense Collegе у Риму и у Oberammegau (Њемачка), гдје се обрађују теме интеграције украјинских војних снага с НАТО-ом. У исти оквир убраја се и стварање нове институције, прикључене Војној Академији Украјине, ‘мултинационалног универзитета’, на којем предају наставници из НАТО-а. Значајно се развила и повећала научно-техничка сарадња на пољу наоружања, како би потпомогла, већим међудјеловањем, судјеловање оружаних снага Украјине у ‘здруженим операцијама мира’ под водством НАТО-а.
Осим тога, ‘будући да многи Украјинци немају довољно информација о улози и циљевима Атлантског Савеза и задржавају још увијек у властитом памћењу стереотипе из времена хладног рата’ НАТО отвара у Кијеву Центар за информисање, који организира сусрете и семинаре као и посете ‘представницима цивилног друштва’ у врховном штабу у Бриселу.
И будући да не постоји само оно што је јавно видљиво, јасно је да НАТО поседује мрежу веза у цивилним и у војним круговима далеко већу и ширу од оног што изгледа. То потврђује заповједни тон којим се генерални секретар НАТО савеза обратио 20.фебруара украјинским оружаним снагама, упозоравајући их да ‘остану неутралне’, под пријетњом ‘тешких негативних последица за наше односе’.
НАТО сада осјећа, да сасвим сигурно већ може да подуземе даљњи корак у властитој експанзији на Исток, обухваћајући веројатно половицу Украјине, док упорно наставља своју кампању ‘против превазиђених хладноратовских стереотипа’.
01: 00 Турска позива на суздржаност на Криму
Турско министарство спољних послова позива на „суздржаност“ на простору украјинске аутономне регије Крим.
„Очекујемо од свих страна на Криму, гдје живе и Кримски татари, да покажу суздржаност“, наводи се.
Подсетимо, Кримски Татари подржавају пучисте у Кијеву.
00.45 Блокиран пут ка аеродрому у Севастопољу
Неколико камиона са наоружаним и маскираним особама блокирала пут ка аеродрому у Севастопољу, јавља unian.net. Није јасно ко су те особе ни зашто су препречили пут ка ааеродрому.
00:30 Русија – поштоваћемо суверенитет Украјине
Русија је данас поручила Сједињеним Америчким Државама да ће поштовати суверенитет Украјине и да војне вежбе у близини руско-украјинске границе нису увод у војну интервенцију, саопштио је амерички државни секретар Џон Кери.
Страсти по Криму
У среду у току нереда у Симферопољу испред кримског парламента повређено је на десетине људи, неколико њих је подлегло повредама.
И то је само распирило страсти присталица различитих прилаза даљој судбини полуострва. Део становника инсистира на очувању Крима у саставу Украјине, други је уверен у то да он може да опстане само са Русијом. Има и оних који сматрају да је једини излаз из кризе самоопредељење територије као посебне државе. У тако експлозивној ситуацији вест о заузимању парламента и владе од стране непознатих лица која су неки медији већ стигли да уврсте у активисте рукофонске самоодбране, делује у најмању руку забрињавајуће. Чак без обзира на то што ови људи не ометају рад посланика.
Између осталог, председник Савета министара аутономије Анатолиј Могиљов уверио је становнике у то да је ситуација под контролом и позвао их да сачувају мир.
Украјински политиколог Валериј Гончарук такође не драматизује ситуацију:
„У Криму ситуација није потпуно трагична, зато што, по мени, то су пропусти безбедносних структура и новог руководства. Тамо може да буде промењена ситауција. Али опасност наравно постоји, и најопаснији регион је управо Крим. Ми схватамо да то није само унутарукрајински конфликт, већ да постоје и спољни фактори. Треба говорити остворено: РФ је започела масовне маневре испред украјинских граница. Било је одређених премештања војске у граници Крима – представника Црноморске флоте.”
У Уркрајини у њеном актуалном стању изгледа у свему се види рука Москве. Међутим Кремљ се доследно придржава политике према којој унутарукрајински конфликт треба да буде разрешен у оквиру ове независне државе. Непланирани маневри никако нису везани за догађаје у Украјини: ова пракса у Русији у последњих годину дана је постала уобичајена. А Запад је много активнији: десанти европских и америчких чиновника сваког дана стижу у Кијев и друге регионе земље.
Вршилац дужности председника Украјине Александар Турчинов је изјавио да је становницима Крима потребна заштита, и позвао је војнике Црноморске флоте Русије лоциране на полуострву да не напуштају границе територије, одређене актуалним споразумима. Свако њихово кретање ван тих граница ће бити оцењено као војна агресија, додао је он.
Заменик директора Института за земље ЗНД Игор Шишкин сматра да је данас питање самог постојања власти на Криму:
„На пример, има основа да се сматра да је шеф Кабинета министара Могиљов прешао на страну пучиста. Постоји Врховна рада Крима. Видећемо како ће се она показати на ванредном заседању: као власт или као орган који је изгубио контролу над ситауцијом. Надајмо се да ће они имати вољу да одбране интересе Крима и његових становника. Али главно зависи не од локалне валсти, већ од спремности самих грађана Крима да се уједине и бране своја права. Ако се то деси, бандеровски десант на Криму тешко да је могућ.”
У међувремену сазнало се да је Министарство за економски развој Русије предложило бизнису да учествује у инвестиционим пројектима у вредности око 5 милијарди долара, планираних за реализацију на територији Крима. Управо тако, а не силом или неком закулисном политиком, о чему не престају да говоре украјински националисти или западни стратези, Москва намерава да подржи регион, који се нашао у ташкој политичкој и економској ситауцији.
00:15 Руска морнарица појачава сигурност на Криму
Руски министар обране, Сергеј Шојгу, истиче како Русија покреће додатне кораке по питању јачања сигурности поморске војне базе на Криму. „Помно пратимо ситуацију у Украјини и око Црноморске флоте“, рекао је.
00:00 Премијер Крима – Јанукович легитимни председник Украјине
Новоизабрани премијер Крима Сергеј Аксјонов изјавио је да сматра Виктора Јануковича за легитимног председника Украјине.
„Ми сматрамо Виктора Јануковича за легитимног председника и наставићемо да следимо његова упутства”, рекао је Аксјонов новинарима.
(Глас Русије, РТ, Танјуг, Восток, Адванце, РТС, Србин.инфо)
[poll id=“3″ type=“result“]
