Како наводи Фискални савет, у том случају дошло би и до очекиваног раста односа пензија и плата, као последица очекиваног повећања радног стажа које ће остваривати нови корисници старосних пензија у средњем и дугом року.

– Међутим, као и у случају Словеније или Мађарске, или пак бивше Југославије током осамдесетих година, ова мера се не може сматрати финансијски одрживом. Иако би фискални трошкови били наизглед скромни у кратком року, они би се акумулирали током времена и довели до драстичних повећања трошкова који би у дугом року износили 13,4 одсто бруто домаћег производа и били чак за трећину већи у односу на базни сценарио дефинисан садашњим Законом – наводи Савет.

Повећање циљаног нивоа расхода за пензије за 0,5 одсто БДП стабилизује однос пензија и плата у средњем року, али не и у дугом року, упозоравају из Савета.

Уколико би се циљани ниво јавних средстава намењен за исплату пензија почев од 2026. године повећао са 10 одсто на 10,5 одсто БДП, то би омогућило да се у већем броју година пензије индексирају 100 процената са растом зарада уместо само са 50 одсто раста зарада у оквиру стандардне швајцарске формуле

Из Савета напомињу и да би повећано издвајање фискалних средстава за пензије смањило конкурентност српске привреде и потенцијалну стопу привредног раста.

– Ако би се повећање пензија финансирало повећањем других пореза, попут пореза на додату вредност или акциза, то би поново представљало оптерећење за грађане и привреду – упозорава Фискални савет.