Алекс Ватанка, стручњак за Иран из вашингтонског Института за Блиски исток, истиче да администрација до сада није представила свеобухватну стратегију.

„Ако постоји план, он још није откривен. Ово неће бити кампања од четири дана, четири недеље или чак четири месеца. Могло би да траје много дуже“, поручио је Ватанка.

Сличан став изнео је и Стивен Кеш, бивши оперативац ЦИА, који је недостатак „плана за дан после“ назвао веома забрињавајућим.

„Није довољно започети рат. Морате имати план како да га окончате“, упозорио је Кеш, подсећајући на искуства из Кореје, Вијетнама, Ирака и Авганистана.

Демократски конгресмени такође постављају питање крајњег циља операције. Да ли је реч о промени режима у Техерану или о притиску ради новог договора? Сам Трамп дао је контрадикторне изјаве – у једном тренутку подржава „промену режима“, а већ у следећем говори о могућности преговора са преосталим иранским руководством.

Ситуацију додатно компликује иранска одмазда, у којој су погинула три америчка војника. Ескалација на терену може приморати Белу кућу да заузме оштрији став, како не би деловала слабо пред домаћом и међународном јавношћу.

Аналитичари упозоравају да би свака одлука о дубљем ангажману – укључујући евентуалну промену режима – захтевала огромне ресурсе и носила непредвидиве последице. За сада, остаје нејасно да ли је Вашингтон кренуо у ограничену војну операцију или у процес који би могао да прерасте у дуготрајни геополитички сукоб.