Србија није међу земљама из којих ће се видети потпуно помрачење Сунца, попут Гренланда, Исланда и Шпаније, али ће, нарочито на северу земље, бити видиљиво делимично помрачење, које ће се одвијати у време заласка Сунца на северозападном хоризонту. Затим, око 21 час, из Србије ће се видети метеорска киша Персеида, а организована су и заједнична посматрања у више градова. Пратите дешавања на Јутјуб каналу Србин инфо.
НВО „Царпе Ноцтем“, Клуб физичара са ПМФ-а, АДНОС и АД „Под звездама“ организују посматрање Персеида и делимичног помрачења Сунца вечерас на Петроварадинској тврђави. Окупљање почиње у 19.15 код сата, а помрачење ће се посматрати помоћу телескопа. У 20 часова следи предавање у Планетаријуму, а у 21 час се планира посматрање метеорска киша Персеида.
Како ове организације наводе на својим друштвеним мрежама, метеорска киша Персеида настаје проласком Земље кроз траг прашине и ситних честица које иза себе оставља комета 109П/Сwифт-Туттле током свог обиласка око Сунца сваких 133 године. Када се комета довољно приближи Сунцу почиње да се топи и распада, остављајући трагове. Светлост коју видимо зависи од хемијског састава честице и атмосферских гасова који јонизују под високом температуром. Персеиди су познати по томе што често дају зеленкасте и плавичасте бљескове, као и по стварању дуготрајних светлећих трагова који остају видљиви и по неколико секунди.
У објави организација наводи се да за посматраје Персеида није потребна посебна опрема.
У Београду, Астронономско друштво „Руђер Бошковић“ организује посматрање делимичног помрачења Сунца вечерас на Калемегдану.
„Месец ће почети да заклања Сунце у 19:26, а онда ће заједно заћи испод хоризонта — у Београду у 19:49, у Новом Саду у 19:52, у Нишу у 19:40, а у Бањалуци у 20:02. Ток помрачења Сунца изнад хоризонта биће видљив у Београду 23 минута, у Новом Саду 27, у Нишу 13“, наводи се у саопштењу астрономског друштва.
Помрачење ће на Калемегдану моћи да се посматра уз окулар са соларним филтером или тако што ће се преносити слика са Сеестар телескопа на таблет испред уласка у Народну опсерваторију.
Помрачење ће моћи да се гледа и са Авалског торња, а видиковац ради до 20 часова.
Уз стручно вођење астронома, у Лесковцу се заједничко посматрање метеорске кише организује на брду Хисар од стране Научног клуба и Града, пишу Јужне вести.
Астрономско друштво „Алфа“ из Ниша неће организовати телескопско посматрање вечерашњих појава јер, како кажу, помрачење ће у Нишу трајати кратко, а за метеоре није потребна посебна опрема – свако може изабрати мрачно место и посматрати Персиде одакле год жели. Заједничко посматрање зато организује Зоо планет у Каменици, преносе Јужне вести.
Суботички ФортРест организује „Лов на Персеиде“ и вече посвећено небу и музици од 19 часова до 1 ујутро.
Астрономско друштво „Милутин Миланковић” из Зрењанина и Зрењанинска група НПН (наставника природних наука) органиузују посматрање помрачења у Ботошу. Место посматрања је насип на каналу Дунав-Тиса-Дунав, недалеко од моста, преноси Астрономски магазин.
У осталим градовима широм Србије грађани могу посматрати вечерашње појаве из места која немају висок ниво светлосног загађења, попут шума, језера и узвишења са отвореним небом.
У Србији не постоји идеално тамно место
Дајана Ковачевић из НВО „Царпе Ноцтем“ за Машину наводи да светлосно загађење нема нарочито везе са посматрањем помрачења Сунца, али има са метеорском кишом.
„За посматрање метеорске кише нам је потребно заиста тамно подручје“, објашњава Ковачевић.
Саговорница Машине додаје да треба бити умерен у обећавању колико ће метеора грађани моћи да виде јер то доста зависи од услова.
„Поготово близу градова. Ми смо сада организовали посматрање у најтамнијем кутку тврђаве, али просто светлосно загађење из Новог Сада, околних насеља и Петроварадина се прелива фактички чак и у те мрачне делове тврђаве“, каже Ковачевић и додаје да у Србији тренутно не постоји идеално тамно место.
„Не постоји ни у већем делу Европе, нисмо ми по томе изузетак“, наводи саговорница Машине. Према њеним речима, добар избор могу бити погранична насеља и области, као што су Ђердап, Тара и Стара планина. Фрушка гора је добар, али не идеалан избор.
„То су све неке локације које су при граници, па сам тим и мања је насељеност, а мање је и светлосно загађење“, објашњава Ковачевић.
Поред посматрања астрономских феномена, импликације светлосног загађење су много веће, каже наша саговорница.
„Загађење утиче и на живи свет, на наше здравље, ремети биоритам и уопште правилну смену доба дана и доба ноћи која је постојала откако постоји планета. У том смилу, Царпе Ноцтем се залаже за смањење светлосног загађења, заговарамо еколошко и корисно улично осветљење, дакле не залажемо се да се осветљење гаси, али се залажемо да оно буде правилније, да мање штети и да буде усмереније и смисленије“, закључује Ковачевић.
Безбедносне напомене
Астронономско друштво „Руђер Бошковић“ упутило је безбедносне напомене свим заинтересованим грађанкама и грађанима: да не гледају директно у Сунце, уколико користе заштитне наочаре оне морају бити званично сертификоване ИСО 12312-2 стандардом. Из астрономског друштва апелују на грађане да не гледају у Сунце двогледом, телескопом, дурбином или било којим оптичким средством и упозоравају да избегавање придржавања безбедносним напоменама ризикује тешко и трајно оштећење вида, преноси Машина.
